Ultimatum Iranu kao austrougarski Srbiji

Poslednji američki spisak zahteva Iranu toliko je nerealan i nalik traženju izgovora za rat da ga više ne porede samo sa uvertirom za invaziju na Irak. Američki mediji, poput „Vašington posta”, prenose i ocene, kakvu je, na primer, dao i profesor Stiven Volt, koji na Harvardu predaje međunarodne poslove, da uslovi koje je državni sekretar SAD Majk Pompeo izneo pred teheranske vlasti liče na austrougarski ultimatum Srbiji 1914. godine.

Potvrdilo se shvatanje da Vašington više ne cilja samo nuklearni program Irana koliko traži da ta država potpuno promeni svoju ukupnu politiku. Između ostalog, zahteva se i da inspektori imaju pristup iranskim vojnim lokacijama uopšte, ne isključivo onim za koje se zna da se na njima razvija nuklearna tehnologija. Od Teherana se očekuju da armijske kapacitete ograniči i odustajanjem od testiranja balističkih projektila one vrste koja bi mogla poneti nuklearne bojeve glave, ali i „konvencionalno” naoružanje.

Vojnu prednost Iran bi, prema SAD, trebalo da odbaci i prestankom pomoći za militantne grupe u Libanu, Jemenu i na palestinskim teritorijama, kao i povlačenjem svojih trupa iz Sirije. Listom je reč o mestima od strateške važnosti za Iran, gde se njegovi interesi kose sa potrebama američkih saveznika.