Odlazak Filipa Rota

Nastupio je kraj ere, jer preminuo je jedan od najvećih pisaca današnjice Filip Rot, autor romana „Američka pastorala”, „Udala sam se za komunistu”, „Portnojeva boljka”, „Uniženje”, „Profesor želje”, „Nemeza” (kod nas ih je objavila izdavačka kuća „Paideja”, a ranije i „Narodna knjiga”)... Rot, koji je bio autor toliko duhovit u privatnosti da je po mišljenjima prijatelja mogao da izgradi karijeru stend-ap komičara, i u literaturi toliko subverzivan, da je znao da protrese jevrejsku zajednicu, kao i američke puritance. Strasnog ljubitelja bejzbola i Bruklin Dodžersa, izdalo je srce u 85. godini.

Književnost po njegovom shvatanju nije „izbor za mis moralne lepote”, već snaga iznikla iz drskosti da se u reči udahne život, da se sopstvena biografija krivotvori i preobrati u moćnu metaforu. Život jevrejske srednje klase, idilično detinjstvo u Njuarku, u Nju Džerziju, antisemitizam, muška seksualnost i pitanja identiteta teme su kojima je Rot bio zaokupljen u svojim delima. Motivi intelektualnih i erotskih iskustava uticali su na njegovo rano stvaralaštvo.

Roman „Portnojeva boljka”, prepun eksplicitnih scena seksa i masturbacije mladog junaka, koji uživa u tome što je loš, pobudio je reakcije poput onih da bi bilo ubitačno dva puta pročitati ovo štivo do izjava da bi rukovanje sa autorom bilo problematično. Filip Rot je, međutim, problemu plotskog pristupao sa svešću o ceni seksualnih sloboda, što podrazumeva osećaj krivice, emocionalnu zamku, kao i to da seksualna moć može da utamniči dušu i nanese neizmerni bol.

Rot je popularnost stekao prvom zbirkom pripovedaka „Zbogom, Kolambus”, za koju je dobio Nacionalnu književnu nagradu.

Godinama je bio kandidat za Nobelovu nagradu, koja mu je izmakla. Međutim i ovako dobio je mnogo: Pulicera za „Američku pastoralu”, zatim, francusku Legiju časti, Bukerovu nagradu, te Nacionalnu medalju za umetnost... U distopijskom romanu „Zavera protiv Amerike”, za koji je dobio Nagradu udruženja američkih istoričara, zamislio je Ameriku u kojoj je 1940. godine umesto Ruzvelta na izborima pobedio avijatičar Čarls Lindberg, koji je prihvatio Hitlerovu antisemitsku politiku i odustao od rata protiv nacista.

Za Rota je važilo to da se potpuno odrekao jevrejstva, kao i to da je kopirao sopstvena iskustva. Njegovi komentari poricali su takva shvatanja, on je život srednje jevrejske klase smatrao zanimljivim jedino ako bi ga preokrenuo naglavačke. U zbirci priča „Zbogom, Kolambus”, pak, kroz satirični i ironijski fokus Rot je posmatrao porodični život jevrejskog dela Amerike, pred kojim su se pedesetih godina otvarale nove mogućnosti za napredovanje. U njegovom stvaralaštvu, pored tema i toponima, postoje i druge konstante, poput nekoliko pripovedača koji se iz knjige u knjigu ponavljaju: 9 romana pripoveda Nejtan Zakerman, u tri je to Dejvid Kepeš, a autor se poigrava i imenom junaka Filip Rot.

U „Američkoj pastorali” Rot je konfrontirao osećaj dužnosti posleratnih generacija dobrih američkih momaka, koji su bili poslušni svojim požrtvovanim očevima, sa njihovom buntovnom decom iz šezdesetih godina. Glavni junak Svid Levov odrastao je kao uzorni Amerikanac i Jevrejin, dobar sportista i srednjoškolski lepotan, čiji svet eksplodira zajedno sa bombom koju je njegova kćerka bacila na poštu, u nameri da zaustavi rat u Vijetnamu. To je smrt nevinosti i nade, pomešana sa ljubavlju prema sopstvenom detetu, rebus i za samog pripovedača koji kaže: „Ostaje činjenica da se život ionako ne svodi na ispravnu procenu ljudi. Živeti znači shvatati ljude pogrešno, shvatati ih pogrešno i pogrešno i pogrešno, a onda, nakon pažljivog razmatranja, ponovo ih shvatati pogrešno. Tako znamo da smo živi: kada grešimo. Možda bi najbolje bilo zaboraviti na ispravnu i pogrešnu predstavu o ljudima, i jednostavno se prepustiti. Ako ste za to sposobni, blago vama!”

Godine 2010, posle romana „Nemeza”, Filip Rot je najavio da prestaje da piše, pravdajući se vrhuncem u svom stvaranju i time da je najbolje već napisao. Okrenuo se čitanju istorijske literature. U jednom intervjuu izjavio je da niko nije mogao da predvidi distopiju Amerike 21. veka, sa Velikim bratom na čelu, sa Trampom, kao likom iz Komedije del arte, koga je uporedio sa Čarlsom Lindbergom, ali nesposobnim za bilo šta slično velikom avijatičarskom podvigu.