Srbin je ovde zrno peska u pustinji

Prizren – Liturgijom pod otvorenim nebom u atrijumu Crkve Sv. Spasa u Prizrenu u prisustvu preostalih petnaest Prizrenaca i oko pedeset Srba koji su sa svojom sitnom decom došli iz okolnih enklava – obeležena je gradska slava Spasovdan u nekadašnjoj prestonici srpskog carstva – srpskom Jerusalimu. Na simboličan datum Vaznesenja Hristovog arhimandrit Mihailo služio je liturgiju; svi prisutni držali su dlan na ramenu osobe ispred sebe, dok su nasmejana lica srpske dece i povremeno gukanje beba ulivali posebnu nadu za vreme molitve.

Dok našoj liturgiji prisustvuju dva nemačka vojnika Kfora, a ispred crkve skup čuvaju kola kosovske policije sa dvojicom Albanaca, mešaju nam se osećanja dok slušamo kosovske pesme u izvođenju hora devojčica „Car Dušan Silni” iz Štrpca, u gradu u kome Srbi pokušavaju da obnove svoje spaljene svetinje pod padinama Šar–planine, 533 kilometara od Beograda, u blizini granice sa Albanijom.

Razgovaramo nakon liturgije sa okupljenim građanima koji nam odreda ponavljaju istu rečenicu: – Samo da političari ono što pričaju sprovedu u delo, da povrate Srbe na Kosmet – kaže nam stari Prizrenac, osamdesetogodišnjak, koga ne pitamo za ime, nego za to kako danas žive Srbi na Kosmetu.

– Vratio sam se 2001. iz Smedereva, gde sam izbegao 1999. Niko nije godinu dana znao da ovde živim. U gradu nema Srba, najviše nas je 15 – kaže ovaj starac i počinje da briše suze.