„Gasprom" bez globe, prihvata evropska pravila

„Ne gledamo u zastavu države iz koje firma dolazi. Cilj nam je najbolja usluga evropskim potrošačima i privredi.” Tim rečima je Margrete Vestager, evropski komesar za konkurentnost, obrazložila jučerašnju odluku Brisela da okonča sedmogodišnji antimonopolski spor sa ruskim „Gaspromom”, i zajedno sa najvećim evropskim snabdevačem prirodnog gasa odredi nova pravila trgovine koja će važiti u sledećih osam godina. Dogovor „Gasproma” i Brisela predstavlja „retki predah u napetim odnosima između Rusije i Zapada, koji su pogoršani zbog Ukrajine, rata u Siriji i optužbi za mešanje Kremlja u izbore”, ocenila je agencija AFP.

Da bi sastavili najnoviji pravilnik o prodaji i trgovini prirodnim gasom u istočnoj i centralnoj Evropi – gde je „Gasprom” danas ubedljivo dominantni snabdevač – i Evropska komisija (EK) i ruski energo-džin učinili su ozbiljne ustupke. Sa jedne strane, Brisel je odustao od basnoslovne globe (u visini i do 10 odsto od godišnjeg prihoda „Gasproma”), kakvu je pod sličnom optužbom i bez dogovora o poravnanju razrezao američkom „Guglu” (i nekim drugim zapadnim firmama), i to u visini od 2,4 milijarde evra. Što se „Gasproma” tiče, vodeća svetska firma za proizvodnju gasa prihvatila je nadležnost sudstva EU u slučaju budućih sporova u poslovanju sa gasom na teritoriji EU.

Pored toga, „Gasprom” se obavezao na četiri ključne novine u poslovnoj politici. Najpre da ukloni ugovorne obaveze za prekograničnu prodaju gasa, kao i da prepusti kontrolu infrastrukture za prenos gasa u Bugarskoj domaćem operateru. Takođe, „Gasprom” će – prema novom dogovoru sa Briselom – dozvoliti Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Bugarskoj i baltičkim zemljama (Letoniji, Litvaniji i Estoniji) da izaberu da li će svoj (kupljeni ruski) gas isporučivati tržištima ovog energenta u Bugarskoj, Estoniji, Litvaniji i Letoniji.