Pitanje Roma uređujemo sistemski

Nedavno je Đilas pokušao da odgovori na tvrdnje da je dok je bio gradonačelnik Beograda „stavljao Rome u limene kontejnere”. Odgovor, objavljen u autorskom tekstu u jednom dnevnom listu, nije ga opravdao, jer za ono što je radio nema izvinjenja, ali je na pravi način pokazao kako (ne) razume politiku. Tako je, kako bi dokazao da je brinuo o Romima, napisao da je organizovao da vozilo Skupštine grada svakog jutra vozi jednog romskog dečaka u školu. Očigledno Đilas razume politiku kao milostinju koju on udeljuje onome kome želi, a ne kao pronalaženje sistemskih rešenja, u ovom slučaju za Rome.

Mogu da razumem da danas Đilas, sa naknadnom pameti, obmanjuje sebe da je dok je bio gradonačelnik brinuo o pravima Roma. Sada podržava Paradu ponosa koja nije ni mogla da se održi dok je vodio grad, između ostalog zbog njegovih homofobičnih izjava i priča da je kultura važna, iako u pozorišta kao gradonačelnik nije ni odlazio. Đilas je smestio 238 romskih porodica sa 989 članova u limene kontejnere. Danas te kontejnere naziva pristojnim smeštajem!?

To kaže političar koji je 2007. godine, kada je postao ministar, prijavio da od imovine ima ženinu kuću na Dedinju, automobil i 70.000 evra štednje. Po isteku mandata, 2016. godine, Đilas je prijavio da je vlasnik nekretnina u vrednosti od 6,5 miliona evra!? Njemu vile na Senjaku, a Romima kontejneri.