Beograd u novijem srpskom filmu

Do­sto­jev­ski je go­vo­rio da je sa­ma stvar­nost fan­ta­stič­ni­ja od uobra­zi­lje. Ve­ru­jem da ni naj­ma­što­vi­ti­ji re­di­te­lji ni­su mo­gli da pred­vi­de obim pro­me­na ko­je će sna­ći Be­o­grad u po­sled­njih 30 go­di­na – re­kao je film­ski kri­ti­čar Sr­đan Vu­či­nić na okru­glom sto­lu „Be­o­grad u no­vi­jem srp­skom fil­mu 1992–2018.” ko­ji je odr­žan u Srp­skom knji­žev­nom dru­štvu. Iza­bra­ni pe­ri­od ob­u­hva­ta če­tvrt ve­ka, vre­me od ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je i uvo­đe­nja sank­ci­ja na­šoj ze­mlji. 

– Za­ni­mlji­vo je da se te 1992. po­ja­vlju­ju dva fil­ma: post­mo­der­ni­stič­ka baj­ka „Mi ni­smo an­đe­li” Sr­đa­na Dra­go­je­vi­ća i „De­zer­ter” Ži­vo­ji­na Pa­vlo­vi­ća ko­ji se do­ga­đa u Vu­ko­va­ru, dok je Be­o­grad po­za­di­na fron­ta – re­kao je Vu­či­nić.