Hvala onima u čijem sam pamćenju i srcu ostala

Prošlo je sedam decenija od kako sam prvi put 1947. godine stala na scenu Narodnog pozorišta u Beogradu, a 3. juna će biti poslednji. Staću na scenu Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu da primim Sterijinu nagradu za životno delo. Život dug, a delo?

Odmerena dramska umetnica Renata Ulmanski ovako je za „Politiku” komentarisala svoje novo esnafsko priznanje: Sterijinu nagradu za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture za 2018. godinu koje će joj, kao i Predragu Ejdusu, njenom kolegi, biti uručeno 3. juna na zatvaranju ovogodišnjeg 63. Sterijinog pozorja u Novom Sadu.

– Igrala sam tokom karijere prateće role, više volim tu reč od reči epizode. Pratila sam najveće i najbolje: Miju, Ljubu, Ljiljanu, Đuzu, Boru, Đorđa... Oni su me doveli dovde, a zadržali me i obodrili gledaoci. Hvala onima u čijem sam pamćenju i srcu ostala. Ako sam uspela da im dam trenutak vedrine, ljubavi pa i zapitanosti, vredelo je, kaže Renata Ulmanski koja iza sebe ima bogatu scensku karijeru dugu 70 godina.