Blago Srbije na izložbi u Akvileji

Od našeg specijalnog izveštača
Akvileja – Naša zemlja i njena baština nisu mogle biti dostojnije predstavljene u Akvileji. Pod tim su utiskom novinari koji su imali priliku da obiđu izložbu „Blago i carevi – raskoš rimske Srbije”, koja još nedelju dana traje u Palati Meizlik u ovom mestašcetu na severu Italije, jednom od nekadašnjih najbogatijih  gradova Rimskog carstva, danas neprevaziđenom arheološkom nalazištu, punom čempresa i topola, ugodno smeštenom uz reku Natiso. Ne samo da je prijem domaćina bio izuzetan, već su i vredni eksponati, koji su došli iz naših muzejskih institucija i izloženi su na postavci koju su zajednički pripremili Narodni muzej u Beogradu i Fondacija Akvileja, s posebnim dignitetom prezentovani, nepretenciozno ali efektno – od upečatljive multimedije na početku, koja sama po sebi nameće specifičnu atmosferu, pa do izuzetno umešno organizovanog i dizajniranog prostora u kojem je svaka vitrina priča za sebe, sve praćeno usklađenim, prigušenim muzičkim taktovima. U tom i takvom duhu artefakti koji svedoče o istoriji Rimskog carstva između prvog i šestog veka, i to onom njenom delu koji se dešavao na teritoriji današnje Srbije, gde je rođeno 17 ili 18 rimskih careva (na zna se tačan podatak), našli su svoje pravo mesto.

Nekoliko naših muzeja – pored Narodnog, tu su i Muzej grada Beograda, Muzej Vojvodine, Narodni muzej Požarevac, Muzej Srema iz Sremske Mitrovice, Narodni muzej Niš, Muzej Krajine iz Negotina, Narodni muzej Zaječar (učestvuje i jedna privatna kolekcija) – odabralo je i put Italije poslalo najreprezentativnije primerke iz svojih zbirki koji se tiču ranog Rimskog carstva, perioda Tetrarhije, vremena Konstantina Velikog i ranog hrišćanstva. Da to jeste tako potvrđuje i suma plaćena za obezbeđenje – ukupno 50 miliona evra. To je podatak koji nam je tokom iscrpnog stručnog vođenja dao Kristijano Tiusi, direktor Fondacije Akvileja. Ako se zna da je reč o 61 eksponatu, može se reći da svaki okvirno vredi oko 800.000 evra, a pet najatraktivnijih – tri pozlaćena vojna šlema iz Berkasova i Jarka, glava Konstantina i Beogradska kameja – zajedno su osigurani na 15 miliona evra. Ovo znamenje, koje noću čuva naoružano obezbeđenje i koje je i umetnički i zanatski vrhunski izrađeno, sasvim je dostojna konkurencija onome što može da se vidi u stalnoj i bogatoj ponudi grada čije su građevine i spomenici na listi Uneska od 1988. i čija su najveća atrakcija podni mozaici izrađeni od terakote i mermera. Jedan od najvećih u zapadnohrišćanskom svetu krasi upravo pod Bazilike u Akvileji.