Dobar dan, domaćine!

Jubilej, 60 godina postojanja televizije u Srbiji, Javni servis obeležava kroz više različitih programa, priloga i kulturnih događaja. U sklopu značajne godišnjice je i 45. rođendan emisije „Znanje-imanje” koju vodi i uređuje Jasmina Nikitović Stojičić iz redakcije Programa aktuelnosti, na čije je čelo nedavno došla Branka Kerkez, odgovorna urednica.

Četrnaest godina od prvog TV signala u Srbiji, počela je da se prikazuje emisija čije ime i sadržaj i danas nosi istu poruku: znanje je imanje.

Kosara Balabanović, prvi urednik i voditelj, osmislila je koncept, a Zaharije Trnavčević nastavio da stvara legendu. Preuzeo ju je 1981, vodio i uređivao sve do penzije, 1987.

Od početka, emisija je bila društvena i kulturološka misija. Okupljala je naučnike, kulturne radnike, stručnjake. Kao i sada.

Obnavljali su se i domovi kulture, asfaltirali putevi, dovodila struja, uvodili telefoni. Čak je jedna ulica ponela ime „Bulevar znanja-imanja”. Sklopljeno je mnogo poznanstava i prijateljstava, uspostavljena dragocena saradnja. I mnogo mešovitih brakova je sklopljeno, jer je bila otvorena za sve. Gost je bio narod!

Prve nastupe velike zvezde narodne muzike imale su baš u „Znanju-imanju”, a Dom kulture u Stepojevcu je dobio ime po ovoj emisiji. Iz Kamenova je realizovan prvi kontakt uživo sa Parizom, što je bilo ravno čudu za meštane i gledaoce. I bez obzira na to odakle su se javljali i koliko su uslovi bili teški, osoblje u tehnici je hrabro nosilo emisiju, nikad niko nije dozvolio da se na malom ekranu pojavi: izvinjavamo se zbog prekida programa. Ipak...

Za ovu emisiju, koja je, uz Dnevnik i „Dozvolite...”, najstarija na programu TV Beograd, posebno su bile teške devedesete. Raspad zemlje, ratovi i kriza zatrpali su rutu karavanu koji je u domove 20 miliona Jugoslovena svake nedelje unosio slike života sa sela. Ali urednik Zoran Gajić nije dozvolio da se „Znanje-imanje” ugasi.

Damari Srbije

Već od dvehiljadite, sa novim urednikom Jasminom Nikitović Stojičić, ova emisija se vraća tamo odakle je sve krenulo – na seosko ognjište. Minulih osamnaest godina ona osluškuje damare Srbije i pokazuje Srbiju izvan Beograda: lepu, valovitu i zapostavljenu.

– Koncept se menjao, ali smo zadržali kvalitet – kaže Jasmina Nikitović Stojičić.

– Sećam se, niko nije hteo da radi emisiju posle petog oktobra. Pripremila sam jednu, drugu, treću emisiju i shvatila da je taj svet za mene otkrovenje. S njom sam napravila novi koncept iz sopstvenog života. I sad se naježim kad se setim te scene. Agronom Luka Radoja, stručni konsultant, uzeo je grumen zemlje, okrenuo se i rekao mi: „Jasmina, zemlja miriše kao majka. Oseti je.” Obišla sam pola sveta, sve svetske sajmove i naučne skupove posvećene poljoprivredi i selu. Mnogo toga sam naučila i lepog videla i primetila da hoćemo turizam, da nam dođu stranci a da mi pobegnemo. To ne može! Imamo prijatnu klimu, dobru geografiju i bogatstvo ljudi iznedreno u tim povoljnim okolnostima. Kad volimo svoju zemlju, lako ćemo razviti „eko” i „etno” turizam.

O modernom konceptu „Znanja-imanja” kaže:

– Sada su u središtu mladi preduzetnici čija hrana ima miris i ukus. Ako ne sačuvamo malog proizvođača, prema zvaničnim statističkim podacima, sela će nam nestati i onda se, prosto, postavlja pitanje – da li imamo budućnost. Ko će da neguje i obrađuje zemlju ako uništimo seljaka? Selo je iskonska socijalna sredina i o njemu mora stalno da se priča, piše, snimaju emisije. U selu je sva naša mudrost! Srž naroda.

Rođendansko slavlje upriličeno je u „Zornića kući” nadomak Beograda. Braća Zornići su među prvima pokrenuli etno-turizam.

Značajna uredba

Jasmina Nikitović Stojičić veruje da je budućnost u ekskluzivnom turizmu.

– Naruku nam idu i uredbe od 1. januara 2018. na koje se godinama čekalo. Sada je dozvoljeno da domaćinstva na kućnom pragu prodaju svoje specijalitete. Sve je legalno. Ne smemo da izgubimo naš kulen, sremsku kobasicu i ostale proizvode iz naše kulinarske tradicije, koje je potvrdilo vreme. Ne smemo da dozvolimo da nas pojede industrija, koja je jeftinija, iako je preplavila tržište i police u supermarketima. Tamo gde ima šunke i parmezana, treba da se nađe i naš kulen. Da se kupuje na sto grama, za pravu cenu, a da nosi dušu kraja gde se proizvodi.

Otkako se „Znanje-imanje” emituje na RTS 1, nedeljom u 11.00 sati, ušli su u prvih deset najgledanijih emisija na svim kanalima.

– Gledaoci vole da vide lepu sliku, da čuju ljude koji žive u skladu sa prirodom. Sve je više mladih bračnih parova koji žele da im deca rastu u dvorištu, upravo onako kako je to opisala istoričarka književnosti Aleksandra Ninković Tašić u knjizi „Zvezdobrojci”.

Da deca rastu slobodna, jer tako postaju odgovornija. Priroda traži – odgovornost.

Naša sagovornica svima toplo preporučuje da pročitaju i knjigu doktorke Branke Lazić iz Novog Sada o zelenim baštama ili povrtnjacima preko cele godine, sa novim ekološkim pristupom gajenju i uređivanju.

Emisija „Znanje-imanje” je puna najrazličitijih, malih i velikih saveta. Za ozbiljne i važne zaduženi su poljoprivredni stručnjaci. Ima korisnih i zabavnih...

– Eto, neven je blagorodan cvet, dobro je posaditi ga, jer rasteruje sve bubice štetočine. Ako želite da imate baštu možete je formirati na najmanjem i na najvećem prostoru kojim raspolažete. Bašta je lična kreacija! Možete da je pravite dužno, spiralno...

Ljubav kroz hranu

Usput, Jasmina Nikitović Stojičić priča da je nedavno bila u Indiji, gde je videla koliko nismo svesni da se ljubav kroz hranu prenosi. Priseća se kako su nekad naše majke s puno ljubavi pravile sendviče za decu i tako ih slale u školu. Veli, zaboravili smo da je sve energija, da su reči snaga, da su naše misli energija. Da moramo da vodimo računa šta govorimo i šta pripremamo našoj deci. Nekada je nedeljni ručak bio zakon u svim porodicama, i to nije slučajno... Sve ima svoju svrhu.

Veliku pomoć ima u saradnicama Dragani Popov i Jeleni S. Vukobrat. RTS-u su nedavno donele „Zeleni list”, a prošle nedelje „Šampion kvaliteta za medijsku podršku” u agrobiznisu na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu.

Koji su programski ciljevi „Znanja-imanja” u ovoj programskoj fazi?

Boriće se još više i jače da žene sa sela dobiju svoje mesto, da im se prizna uloga koju imaju u realnom životu, da ne pripadaju marginalnoj grupi. To je samo jedna od više programskih linija. Sprovode i mnoge druge akcije, a gde je potrebno – upire se prstom!

Dobar dan, domaćine! Doviđenja u narednoj emisiji „Znanje-imanje”!