Na Kapiji slobode

Od našeg specijalnog izveštača
​Kajmakčalan – U turističkom vodiču za severnu Grčku, uz odrednicu Voras, stoji objašnjenje da je reč o zimskom (ski) centru na samoj granici s Makedonijom. Za putnike namernike iz Srbije Voras je poslednja stanica pred uspon na Kajmakčalan – Kapiju slobode.

Sredinom septembra 1916. godine Kajmakčalan je bio poprište jedne od najvećih, epskih bitaka srpske vojske u Velikom ratu, koja je okončana njenom veličanstvenom pobedom. Trenutak kada je prvi srpski vojnik kročio na vrh planine Nidže (makedonsko ime ove planine) značio je povratak u otadžbinu. Posle dve godine žestokog ratovanja, albanske golgote, oporavka na Krfu i borbi na Solunskom frontu, srpska noga je odavde krenula u trijumfalan povratak u svoju zemlju.

Solidan asfaltni put vijuga tridesetak kilometara uz planinu do poslednje stanice na dve hiljade metara gde je smešten skroman turistički centar. Odatle kreću i dve žičare koje zimi prevoze skijaše do snežnih staza. Tu je i veliki parking gde se obavljaju poslednje pripreme za uspon na sam vrh planine koji je visok 2.525 metra.

U podne, tog majskog dana, kada smo stigli, vreme je bilo pravo prolećno, sunce se vešto probijalo kroz bezazlene oblake, termometar je pokazivao prijatnih 13 stepeni. Vremenska prognoza nagoveštavala je, doduše, kišu za prve poslepodnevne sate, ali nismo se mnogo obazirali na reči meteorologa – čvrsto smo rešili da, poput srpskih vojnika pre nešto više od jednog veka – pobedimo planinu i kročimo na vrh.