Spomenik istorije i kul­ture pod otvorenim nebom

Već sto­ti­nak go­di­na pri­pad­ni­ci je­vrej­ske za­jed­ni­ce is­pra­ća­ju svo­je pre­mi­nu­le na po­sled­nji po­či­nak na Aške­na­skom i Se­fard­skom gro­blju.

Ali sva­ko ko otvo­ri ka­pi­ju ova dva gro­blja ne do­la­zi sa­mo u po­se­tu po­koj­ni­ci­ma. Na ovom me­stu su­sre­ću se sa isto­ri­jom, sa pro­šlo­šću lju­di ko­ji su osta­vi­li ne­iz­bri­siv trag u kul­tu­ri svog na­ro­da, gra­da i ze­mlje u ko­joj ve­ko­vi­ma ži­ve.

Je­vrej­ska za­jed­ni­ca utka­na je u duh Be­o­gra­da, nje­ni pri­pad­ni­ci su no­si­o­ci nje­go­vog raz­vo­ja, a obe­lež­ja po­dig­nu­ta na ovom me­stu go­vo­re o to­me vi­še od re­či.

Na ne­ko­li­ko me­ta­ra od ula­za u Se­fard­sko gro­blje u Uli­ci Mi­je Ko­va­če­vi­ća broj 1 na­la­zi se Spo­me­nik iz­gi­nu­lim rat­ni­ci­ma u pro­šlim ra­to­vi­ma za spas, slo­bo­du i uje­di­nje­nje Otadž­bi­ne (1912–1919). Me­đu oni­ma ko­ji su da­li ži­vot za Sr­bi­ju su i 132 je­vrej­ska he­ro­ja. Upra­vo ovaj spo­me­nik go­vo­ri o po­ve­za­no­sti srp­skog i je­vrej­skog na­ro­da na ovim pro­sto­ri­ma. Na vr­hu obe­lež­ja na­la­zi se dvo­gla­vi orao – jed­na nje­go­va gla­va gle­da pre­ma ze­mlji, a dru­ga ka ne­bu jer jed­na tu­gu­je za žr­tva­ma, a dru­ga gle­da u slo­bo­du.