Za mene je pisanje vrsta istrage

Jedan od najznačajnijih engleskih pisaca današnjice Ijan Makjuan otvorio je Petu bijenalnu međunarodnu konferenciju posvećenu Džonu Apdajku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Trećeg dana njegovog boravka u našem gradu, u kojem je prvi put i gde mu je, kako kaže, ukazano veliko gostoprimstvo, nalazimo se s njim i razgovaramo o novom romanu „Orahova ljuska” (Čarobna knjiga), ali i o stanju u svetu, čiji je Makjuan pažljivi analitičar. Prema „Dejli telegrafu”, Makjuan je 19. na listi od stotinu najmoćnijih ljudi britanske kulture, a „Tajms” ga je uvrstio među 50 najvećih britanskih pisaca od 1945. U „Paideji” čitali smo njegove romane „Iskupljenje”, „Amsterdam”, „Sanjar”, „Istrajna ljubav”, a „Čarobna knjiga” prošle godine objavila je i njegov roman „Zakon o deci”. Makjuan je autor scenarija za film po svom romanu „Čezil bič”, čije se prikazivanje očekuje. Kaže da je veliki izazov u drugom mediju videti priču koja je sačinjena od unutarnjeg života junaka.

Prilikom otvaranja konferencije, na jedno od pitanja odgovorili ste da je racionalnost najveća ljudska vrlina i da kao takva ne isključuje transcendenciju. Da li se konačna istina spoznaje razumom?

Ne znam za konačnu istinu, ali razumska spoznaja je najbolji način shvatanja toga kako priroda i materija funkcionišu, kao i toga kako je uređen Solarni sistem. Bila je potrebna duga borba da bi bio razvijen sistem mišljenja koji nam dozvoljava da pravimo i ispravljamo greške. Druga promišljanja sveta uglavnom se oslanjaju na nekog od moćnih autoriteta. Obično ti sistemi mišljenja ne dozvoljavaju nova otkrića, bilo da su to marksizam, maoizam ili hrišćanstvo. Nauka je kao brod koji stalno ispravlja svoj kurs, jedna nova informacija može da stvori sasvim drugačiji način razmišljanja, smenu ili revoluciju u odnosu na dotadašnji poredak stvari. Nauka sumnja u sopstvene procese, većina drugih modela mišljenja nije skeptična.