Ljubav nastavljena u grobnicama

Dok se krivudavim lošim asfaltnim putem vozim niz Dunav od TE„Kostolac” ka arheološkom nalazištu Viminacijum, na nebu se odvija prava mitološka predstava iz doba Rimskog carstava. Šta se belasa iznad Gornje Mezije? Da li Jupiter s Junonom rasteruje Titane i vandale? Ili je to svetkovina u čast Minerve i Marsa sa štićenicima koju predvode frulaši?

Niti Jupiter s Vinonom rasteruje Titane i vandale da zaštiti slobodan grad Viminacijum, niti Minerva i Mars sa štićenicima predvođenim frulašima svetkuju, već kumulonimbusi (oblaci koji donose jake padavine) jezde Podunavljem donoseći preko potrebnu kišu usevima na njivama donjostiške ravnice. Svuda oko mene su beskrajni predeli kultura, zasejanih vrednim rukama ratara, koje se razlikuju zelenim nijansama – Lorkino „zeleno, volim te zeleno”.

U Naučnoistraživačkom centru Domus scijentijarum „Viminacijum” dočekuje me vedri, beskrajno strpljiv i srdačno raspoložen domaćin, njegov direktor dr Miomir Korać.

Oko dr Miomira Koraća su stalno filmske i te levizijske ekipe. „Tu sam za vas, u vašoj služ bi, samo kažite šta že lite”, tako dočekuje svaku grupu ili pojedinca koji pokažu interesovanje za arheološke nalaze ovog područja.