Pomirenje ima cenu

Novi Sad – Kenterberijski nadbiskup Džastin Velbi rado koristi fudbalske metafore u svojim govorima, ali je očigledno da ima i odličnu kondiciju, jer je nakon debate o hrišćanskom prisustvu i svedočenju u evropskoj budućnosti tako brzo hodao holovima novosadske Kongresne dvorane Master-centra da su odabrani novinari zadihano trčali kako bi ga stigli i ušli na kratku pres-konferenciju.

„Politika” je imala privilegiju da tu bude jedini medij iz Srbije. Na konstataciju da je presedan u pravoslavnom svetu da se drugoj hrišćanskoj crkvi, kao što je to Anglikanska, dozvoljava da služi u jednom pravoslavnom hramu – u zgradi Beogradske patrijaršije, kao da i kenterberijski nadbiskup i patrijarh Irinej često govore o odličnim odnosima SPC i Anglikanske crkve, pitali smo Velbija šta je to što ih povezuje.

– To je veoma dobro pitanje. Delom istorija. Pre stotinak godina, tokom Prvog svetskog rata, Sveti Nikolaj (Velimirović) je izbegao u Englesku i tamo imao velikog uticaja. Neke od škotskih žena organizovale su bolničku negu ranjenih Srba i onih koji su pretrpeli posledice rata u Srbiji. S druge strane, mislim da me je Njegova svetost na sastanku podsetio na to šta nas spaja: Hristos nas spaja – istakao je za „Politiku” Džastin Velbi.

Zaista, kroz istoriju, Srbija i Engleska su uvek bile na istoj strani, ali drugo pitanje za nadbiskupa bilo je: da li su Srbi u pravu kada se osećaju izdanim od svojih tradicionalnih saveznika posle događaja iz devedesetih godina?