Dijalog u krizi, Brisel u tišini

Kad već Ramuš Haradinaj javno priznaje da Kosovo nema spoljnu politiku i da „pripada klubu koji vodi Amerika”, treba li rezolutnu odluku Avnija Arifija o prekidanju dijaloga sa Beogradom posmatrati kao autonoman potez šefa pregovaračkog tima Prištine, inače bliskog kosovskom premijeru? Potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Stefanović, recimo, siguran je da Priština ne deluje samostalno, nego uz, kako kaže, prećutnu saglasnost zapadnih partnera. Ako je cilj Prištine da na vrlo neozbiljan i neodgovoran način blokira pregovore u Briselu i da nikada ne dođe do formiranja Zajednice srpskih opština, to treba da kažu ne prištinski funkcioneri nego njihovi mentori koji ih najsnažnije podržavaju u njihovim naporima za takozvano nezavisno Kosovo, izjavio je juče Stefanović. U Briselu, gde je 7. i 8. juna trebalo da se nastave razgovori na tehničkom nivou, još se ne oglašavaju povodom najnovijeg zastoja u pregovorima.

„Politika” juče u kabinetu visoke predstavnice EU Federike Mogerini nije dobila odgovor ni na pitanje o Arifijevom stavu da je posrednički tim EU „desna ruka srpske delegacije” i da služi samo srpskim interesima. Ovakva vrsta kritike iz Prištine na račun briselske administracije do sada se nije mogla čuti, iako je bilo povremenih varnica među njima. Zamerke Prištine su se, naime, najčešće odnosile na nerazumevanje Brisela za položaj građana Kosova – zbog stalnog odlaganja vizne liberalizacije. U poslednje vreme i na neefikasnost dijaloga Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom Evropske unije, uz ocenu da je neophodno i Vašingtonu dati posredničku ulogu u ovom procesu.

Prvi susret Haradinaja u svojstvu premijera sa Mogerinijevom, novembra prošle godine, bio je prilično buran, upravo zbog tog pitanja. Mogerinijeva je, prema nezvaničnim navodima, lično shvatila Haradinajevo insistiranje na intenzivnijem uključivanju SAD u briselski proces i, navodno, prilično se naljutila.