Sećanje na 1968.

Parole „Svima posla, svakom hleb”, „Ne verujte štampi” i mnoge druge koje su osvanule u Beogradu u junu 1968. godine kada su planule studentske demonstracije, našle su se u objektivu fotoreporeterskog vuka Tomislava Peterneka. Izložba njegovih fotografija iz tog čuvenog perioda, pod nazivom „Crveni univerzitet Karl Marks – pola veka zauvek” predstavljena je u Domu omladine, gde je oživljeno sećanje na burne junske dane iz 1968. godine.

Prvi kovitlac počeo je 2. juna sukobom studenata i policije ispred sale novobeogradskog  Radničkog doma, u kome je bio koncert „Mikrofon je vaš”. Razlog sukoba je bio sasvim običan – studenti koji su želeli, a nisu uspeli da uđu na koncert sukobili su se sa organima reda. Na taj povod se zaboravilo, i išlo se sa političkim zahtevima. Studenti su se u to vreme smatrali nosiocima progresa, oni su to shvatili ozbiljno, pa su hrabro pokazali i svoj kritički stav prema društvu.  Sledećeg dana kolona akademaca krenula je iz Studentskog grada ka centru. Kordon narodne milicije presreo ih je kod tadašnjeg podvožnjaka, ispod pruge na Novom Beogradu. Proglašen je opšti štrajk na svim fakultetima Beogradskog Univerziteta. Jezgro otpora bilo je u zgradi Rektorata gde su se studenti zatvorili i preimenovali ga u Crveni univerzitet Karl Marks. Tu, kao i na svim drugim mestima, u žiži demonstracija bio je i Peternek.

On je na otvaranju postavke rekao da mu je urednik tada kazao: „Tako znači, zabio si mi nož u leđa.”. Peternek je podsetio da tada nigde nije bilo moguće objaviti fotografije, ali se oglasila uprava Doma omladine na čelu sa Nikolom Markovićem, koji je u saradnji sa autorom odmah organizovao izložbu o kojoj se malo šta unapred znalo, osim teme. Postavku je tada, a i danas otvorila glumica Snežana Nikšić. Ova priznata umetnica, koja se iz Francuske po izbijanju demonstracija vratila u Jugoslaviju, prisetila se sa nekadašnjim upravnikom DOB-a Nikolom Markovićem, tih sedam dana koji su promenili tokove u SFRJ.

Dom omladine bio je deo ovih važnih istorijskih zbivanja. Fotografije Tomislava Peterneka, na autentičan način oživele su vreme velike studentske nade da je moguće živeti bolje. Bile su to, takođe, demonstracije bez nacionalističkog predznaka.