Zvuk briselske tišine

Baš u trenutku kada bi uveliko trebalo da rešava pitanje statuta Zajednice srpskih opština, na osnovu roka do 5. avgusta koji je dala Evropska unija, Priština je odlučila da prekine razgovore u Briselu, oštro kritikujući EU da se svrstava na stranu Beograda. Glavni pregovarač samoproglašenog Kosova, Avni Arifi, prethodnih dana upro je prstom u tim komesarke Federike Mogerini, ustvrdivši da je on „postao desna ruka srpske delegacije” i da radi samo u interesu Srbije jer insistira jedino na formiranju ZSO, što je inače obaveza koju je prištinsko rukovodstvo preuzelo pre pet godina.

Dok je kosovski predstavnik, inače bliski saradnik premijera Ramuša Haradinaja, upućivao ovakve ljutite reči na račun Brisela, šefica Kancelarije EU na Kosovu Natalija Apostolova je, čini se, pokušala da opravda najnovije fizičke napade na Srbe širom KiM. Rekla je da time Albanci sada vraćaju „milo za drago”. Štaviše, dodala je da su zabrinuti jer njihovu nezavisnost nije priznalo pet članica EU. Predstavnici Srba s KiM ali i zvaničnog Beograda zatražili su objašnjenje reči Apostolove.

Dok je Brisel uglavnom ćutao na „strelice” rukovodstva Albanaca, u toku prethodne sedmice ponovo su se pojavile najave o promenama formata razgovora Beograda i Prištine, uz uključenje novih aktera, što nakon poslednjih lomova ne deluje kao nemoguć scenario. Pojavili su se navodi da su neke članice EU nezadovoljne načinom na koji Brisel vodi dijalog, sa zahtevom da ovaj proces bude transparentiji i da se u njega aktivnije uključe pojedinačne zemlje. Kada je reč o Beogradu, predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je Srbija zadovoljna što posreduje EU, ali da ne vidi što se u proces ne bi uključile i Kina i Rusija, ako već 10 zemalja misli da se aktivira. Upitao je i zašto bi u dijalogu trebalo da učestvuju samo zemlje koje priznaju nezavisnost Kosova, uz zaključak da nije realno da pitanje KiM bude rešeno bez SAD i Rusije.