Jor­dan­sko čvo­ri­šte bli­sko­i­stoč­nih pre­vi­ra­nja

Me­re šted­nje za­ve­de­ne po­sle spo­ra­zu­ma s Me­đu­na­rod­nim mo­ne­tar­nim fon­dom dovele su do ma­sov­nih pro­te­sta i dr­ma­nja vla­de u Jor­da­nu. Kri­za u ha­še­mit­skoj kra­lje­vi­ni ima i uzro­ke du­blje od dra­stič­nog po­ve­ća­nja po­re­za i dru­gih na­me­ta za pu­nje­nje dr­žav­nog bu­dže­ta. Kao što je u ra­znim na­vra­ti­ma ova na­iz­gled skraj­nu­ta arap­ska ze­mlja bi­la va­žan sa­ve­znik iz dru­gog pla­na za mno­ge ve­će igra­če, pre­ko Jor­da­na se sa­da, pre­te­ći da mu skr­še le­đa i ko­le­na, pre­la­ma­ju mno­gi zna­čaj­ni pro­ce­si. Na de­lu u jor­dan­skim pre­vi­ra­nji­ma su: od­ble­sci „arap­skog pro­le­ća“, po­sle­di­ce irač­ke in­va­zi­je i si­rij­skog ra­ta, pre sve­ga raz­li­va­nje iz­be­gli­ca re­gi­o­nom, te pa­le­stin­sko pi­ta­nje i sa­u­dij­sko pre­stro­ja­va­nje.

De­mon­stra­ci­je su u Jor­da­nu po­če­le u ja­nu­a­ru, da bi pro­te­kle ne­de­lje, po­što vla­da ni­je pre­sta­ja­la da uvo­di no­ve na­me­te i po­di­že ce­ne još vi­še pro­iz­vo­da, na uli­ca­ma gra­do­va ši­rom ove ma­le ze­mlje oku­pi­le de­se­ti­ne hi­lja­da lju­di. Jor­dan­ci­ma se ni­je svi­de­la ide­ja da oni od­mah iz­ve­sno po­sta­nu još si­ro­ma­šni­ji da bi se dr­ža­va, ko­ju op­tu­žu­ju da žmu­re­njem na raz­ma­ha­nu ko­rup­ci­ju pu­šta no­vac da oti­če niz cr­nu ru­pu, ubu­du­će even­tu­al­no iz­vu­kla iz eko­nom­skih mu­ka.