Naruženo jezgro Zrenjanina

Zrenjanin – Sve naše sredine, i gradovi i sela, vizuelno su zagađene, pa naravno i Zrenjanin. Prednost grada na Begeju jeste u tome što to građani sve češće uočavaju, a o ovoj vrlo širokoj temi se i otvoreno progovorilo. Koliko god se ulažu napori i novac da se grad ulepša, prepreke se nalaze na svakom koraku u vidu promašenih investicija, oronulih građevina, nedovršenih zgrada i raznih drugih naruženih prostora s kojima grad ne može da izađe na kraj.

Pojavom koju je on nazvao vizuelnim zagađenjem bavi se Milutin Mićić, akademski slikar iz Zrenjanina. On je govorio na veoma uspeloj tribini u Kulturnom centru, a neke stvari je dodatno pojasnio i za „Politiku”. Ono čemu se posvećuje Mićić, a privlači posebnu pažnju Zrenjaninaca, jeste zagađenost javnog prostora, a s tim pojavama se sreću svaki dan. Ima onih „prefinjenih” za koje se, na prvi pogled, ne primećuje da remete ambijent, sve do onih koje su tako rogobatne da se nad njima svako zgražava. Primeri se vrte u samom centru grada.

Tako je u gradskom jezgru najuočljiviji katolički hram. Takav kakav je on je nastao iz istorijske želje crkve da bude iznad svetovne vlasti pa je i sakralna građevina morala da bude viša od zgrade županije, oličenja svetovne vlasti. Posle Drugog rata srušena je opštinska kuća, da bi na njenom mestu nikao soliter, takozvani vodotoranj čija „kaca za vodu” nikada nije korišćena za snabdevanje građana vodom, a ni danas gotovo da nema nikakvu funkciju. Stvarni zadatak mu je bio da svojom monumentalnošću zaseni crkvu.