Pušten u rad gasovod TANAP

ESKIŠEHIR – U turskom gradu Eskišehiru danas je svečano pušten u rad Transanadolijski gasovod (TANAP), koji će dopremati prirodni gas iz Azerbejdžana preko Gruzije i Turske do Evrope.

Gaosovod su otvorili predsednici Turske i Azerbejdžana, Redžep Tajip Erdogan i Ilham Alijev, a na ceremoniji otvaranja su govorili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ukrajinski predsednik Petro Porošenko.

„Ovaj gasovod je proizvod bliskog prijateljstva između Turske i Azerbejdžana. Tranzitne zemlje su takođe odigrale ključnu ulogu. Sa ovim projektom, gas iz Azerbejdžana će prvi put biti isporučen Evropi”, izjavio je Erdogan na toj ceremoniji.

TANAP je ne samo važan zbog očuvanja energetske bezbednosti, već i zbog poboljšanja životnog standarda u zemljama kroz koje gasovod prolazi, dodao je predsednik Turske, a prenose turski mediji.

Erdogan je naveo da ovaj projekat predstavlja veliki doprinos miru i stabilnosti u regionu, i zahvalio se SAD i EU zbog njihove podrške projektu.

„Sada smo korak bliže tome da postanemo energetsko čvorište”, poručio je on.

U ovom projektu, azerbejdžanska kompanija SOCAR ima udeo od 51 odsto, turski BOTAS udeo od 30 odsto, kompanija BP drži 12 odsto, a SOCAR Turska ima 7 odsto udela.

Predsednik Azerbejdžana je rekao da TANAP predstavlja „pobedu Turske i Azerbejdžana”, i da te dve zemlje ovim projektom zajedno ispisuju energetsku istoriju 21. veka.

Otvaranju gasovoda prisustvovao je veliki broj šefova vlada, ministara energetike i direktora energetskih kompanija.

TANAP-om će iz Azerbejdžana kroz Gruziju i Tursku biti transportovan gas do Italije i Evrope.

Gasovod TANAP, vredan 10 milijardi dolara i dužine 1.850 kilometara, povezuje Kaspijski basen sa jugoistočnom Evropom, a reč je o projektu koji treba da transportuje gas od azerbejdžanskog nalazišta Šah Deniz 2 na Kaspijskom moru kroz Tursku do Evrope.

Izgradnja tog projekta počela je u martu 2015. godine, a prve isporuke gasa preko TANAP-a planirane su za ovu godinu.

Taj gasovod će, kada se do 2020. godine priključi na Transjadranski gasovod (TAP), isporučivati 10 milijardi kubnih metara Evropi.

Do 2023. godine, kapacitet TANAP-a će porasti na 23 milijarde kubnih metara godišnje, a do 2026. godine na 31 milijardu kubnih metara.

 (Tanjug)

Posle otvaranja gasovoda, Vučić i Erdogan i bilateralno

 Posle puštanja u rad Transanadolijskog gasovoda (TANAP), predsednici Turske i Srbije, Redzep Tajip Erdogan imali su i bilateralni sastanak.

Vučić u Eskišehiru boravi na specijalni poziv turskog lidera, sa kojim je popričao kratko i po dolasku, a na svečanoj bini stajao je pored Erdogana, zajedno sa predsednicima Ukrajine i Azerbejdžana, Petrom Porošenkom i Ilhamom Alijevim.

Predsednik Srbije je u Turskoj boravio pre nešto više od mesec dana - 6. i 7. maja u bilateralnoj poseti, kada ga je Erdogan lično dočekao na aerodromu u Istanbulu i time mu ukazao posebnu čast.

Tada je, tokom dvodnevne posete, u Ankari potpisano više sporazuma o saradnji između Srbije i Turske.

Vučić je tom prilikom rekao da je upravo turski lider najzaslužniji za vrtoglavi uspon saradnje dve zemlje i ukazao da je Turska „najveća sila” na Balkanu.

Erdogan je sa svoje strane poručio da je cilj njegove zemlje razmena sa Srbijom vredna pet milijardi dolara I zajednički rad na jačanju stabilnosti i mira na Balkanu, uprkos onima kojima to smeta.

Inače, Erdogan je posetio Srbiju oktobra prošle godine,a intenzivni kontakti dvojice predsednika upotpunjeni su i trilateralnim sastankom u januaru ove godine u Istanbulu sa članom Predsedništva BiH bakorom izetbegovićem.

Porošenkov kabinet: Sa Vučićem o jačanju saradnje, vizama

KIJEV/ESKIŠEHIR – Ukrajinski predsednik Petro Porošenko razgovarao je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, sa kojim se sastao u turskom gradu Eskišehiru, gde je pušten u rad gasovod TANAP, o jačanju ekonomske saradnje i daljoj liberalizaciji viznog režima.

Takođe su se saglasili o važnosti striktnog poštovanja principa suvereniteta i teritorijalne celovitosti, navedeno je.

Kako se navodi u saopštenju Pres službe ukrajinskog predsednika, a prenosi UKRINFORM, predsednici su razmotrili bilateralne odnose i razmotrili mogućnosti za jačanje političkog dijaloga.

Konstatovano je da je neophodno da što pre bude održana sednica Međuvladine komisije za trgovinsko-ekonomsku saradnju, a istaknuta je i svrsishodnost dalje prakse održavanja bilateralnih biznis-foruma.

Oni su razgovarali i o saradnji u okviru međunarodnih organizacija i humanitarnoj sferi.

(Tanjug)