Nije torba što je nekad bila

Kragujevac – Svaka torba je imala svoju namenu i po načinu izrade i šarama znalo se tačno kome pripada. Izrađivale su se uglavnom od vune, a bisage, koje su služile za prenos robe na konju, od kostreti – čvrste kozje dlake.

Postojale su torbe za svakodnevnu upotrebu i one za svečanije prilike, kakve su se nosile prilikom rođenja deteta. Za slavski kolač i bukliju tkana je posebna torba, a bile su i vredan dar. Izrađivale su ih žene, kada ne bi imale posla na njivi ili u bašti. One su od tkanja torbi, koje su ponekad ukrašavale i kićankama, stvorile posebnu umetnost.

O ulozi tkane vrećice koja se nosi(la) o ramenu govori izložba „Torbe” kragujevačkog etnologa Svetlane Radojković. U „Kući prote Miloja Barjaktarovića” izloženi su primerci šumadijske torbe s kraja 19. i početka 20. veka, koji se čuvaju u Odeljenju za etnologiju ovdašnjeg Narodnog muzeja. Postavka je upotpunjena tkaninama za torbe i bisagama, a prati je i pisani osvrt u katalogu o starim zanatima.