Severna Makedonija krštena u Prespi

Od našeg dopisnika
Atina – Posle 27 godina lutanja, 15 predloženih imena, od kojih su se neka i ranije pojavljivala za pregovaračkim stolom, posle dva grčka embarga, koja su bila posledica upravo nepostojanja dogovora oko imena, posle jednog veta u NATO-u, Atina i Skoplje su danas u Prespi potpisale istorijski sporazum kojim bi mnoge dileme trebalo da budu rešene. Tako je učinjen najvažniji korak ka razrešenju spora oko jezika, nacionalnosti i preimenovanja dosadašnje BJRM u Republiku Severnu Makedoniju.

Uz drakonske mere bezbednosti u grčkom selu Psarades potpise na ovaj dokument, tačno u 11 časova, uz prisustvo premijera Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva, stavili su šefovi diplomatija Nikos Kocijas i Nikola Dimitrov.

Potpisivanju su prisustvovali i pregovarač UN Metju Nimic, podsekretarka za politička pitanja UN Rozmari di Karlo, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i evropski komesar za pregovore o proširenju i politiku susedstva Johanes Han.

Susret premijera Zorana Zaeva i Aleksisa Ciprasa u Psaradesu (Foto Beta-AP)

„Danas ovde gledamo u oči istoriju naših naroda, obavljajući našu patriotsku dužnost.

Ako je duša svakog naroda njegova istorija, onda ovaj sporazum odražava „duše oba naroda”, rekao je tom prilikom Aleksis Cipras i pozvao dva naroda da bez predrasuda prihvate ovaj istorijski sporazum, da se ponovo na Balkanu pevaju srećne pesme i da to još  mnogo narednih vekova čine buduće generacije pevajući novu pesmu koja se danas piše, svaka na svom jeziku”.

Zoran Zaev je naglasio da je ovim sporazumom potvrđeno i strateško partnerstvo, da je za sve trebalo mnogo hrabrosti, ali da su „pomerene planine”.

„Danas je kraj višegodišnjim razlikama koje su podigle zid koji je razdvajao i sprečavao prijateljstvo dva naroda. Dogovor donosi korist građanima obe zemlje i stvara novu realnost u regionu”, rekao je Zaev i zaključio da je „ponosan jer je izabrano rešenje koje ujedinjuje.”

Učinio je simpatičan gest odvezavši kravatu koju je zatim poklonio Ciprasu koji je i ovog puta poštovao sopstveni protokol da bez mašne bude sve dok Grčka ne reši dužničku krizu.

Vidno zadovoljni, premijeri i gosti su zdravice održali na maloj svečanosti na makedonskoj strani u Oteševu...

Ponosni su na činjenicu, kako javljaju ovdašnji mediji, što je otvoren put za jačanje dobrosusedskih odnosa ali i za pristupanje Makedonije EU i NATO-u, procesu priznavanja makedonskog jezika i identiteta u novim okvirima. Iako je u perspektivi još dug put do potpune primene sporazuma, jer mu predstoji ratifikacija u oba parlamenta i referendum s makedonske strane, ostaće zapisano da su posle 27 godina, 21 premijera, od toga 10 s grčke i 11 s makedonske strane, premijeri Cipras i Zaev, zahvaljujući svojoj upornosti, i pored negativnog raspoloženja u okruženju, uspeli da proces privedu kraju...

Za Grčku je najvažnije da ime Severna Makedonija bude korišćeno kako u zemlji tako i prema inostranstvu i da se izmene sve ustavne odredbe koje imaju elemente iredentizma jer, u protivnom, Grčka ponovo može da blokira dalji proces prisajedinjenja Skoplja EU i NATO-u.

Za Atinu je važna činjenica da do sporazuma dolazi u trenutku kada je potrebno jačanje stabilnost i saradnje u izuzetno kritičnom momentu za region. Ujedno, Grčka jača i svoju ulogu kao evropski stub mira, bezbednosti i razvoja na Balkanu.

 Odlaganje sporazuma, kako je isticano u Atini, moglo bi da dovede do destabilizacije zemlje, jačanja uloge trećih zemalja na njenim severnim granicama, da oslabi napredne snage koje žele rešenje i da se na taj način ponovo otvore vrata uticaju nacionalističkih snaga koje su svojatale istoriju Grčke.

Sporazum i naziv Severna Makedonija za sveobuhvatnu upotrebu, što je za Atinu veliki diplomatski uspeh u odnosu na prethodni period, kao i ustavne promene u Skoplju koje slede, važni su kao i činjenica da se izričito prihvata razdvajanje grčkih Makedonaca, i njihove antičke grčke kulture, jezika i regiona u kojima žive, od naroda susedne države, njene istorije, jezičkih i kulturnih karakteristika. Sporazumom su Grčkoj vraćeni njena istorija, istorija drevne Makedonije koju je ranije prisvajala susedna država dok je makedonski jezik priznat uz formulaciju da pripada porodici južnoslovenskih jezika koji ga odvajaju od drevne grčke kulture i grčko-makedonskog jezičkog nasleđa.

Činjenica da su potpisivanju sporazuma prisustvovali predstavnici EU Johanes Han i Federika Mogerini i pregovarač UN Metju Nimic, koji je četvrt veka života potrošio na traganje za rešenjem makedonskog pitanja i iznalaženjem prihvatljivog imena, pokazuju koliki je njegov značaj i za međunarodnu zajednicu, SAD, Berlin i Brisel... Potpisivanje sporazuma, procene su ovdašnjih analitičara, ima za osnovni cilj da Skoplje što pre uđe u NATO kako ne bi potpalo pod druge uticaje, pre svega ruske, na Balkanu.

Ugledni časopis „Forin polisi”, čak, piše da Ciprasu i Zaevu treba dati Nobelovu nagradu za mir jer su stvo„rili novi model rešavanja nacionalnih problema”. Sporazum kojim rešavaju višegodišnju krizu oko Makedonije, piše časopis, donosi novi, savremeni impuls poverenju prema EU ali i celokupnom zapadnobalkanskom planu.

„Sporazum se suočava s teškoćama zbog napada nacionalisti s obe strane koji obojicu lidera pokušavaju da predstave kao izdajnike. Kako bi se to izbeglo, Ciprasu i Zaevu su hitno neophodni ne samo podrška već i globalno priznanje.”

Grčka policija sprečila protivnike sporazuma da uđu u Psarades (Foto Beta-AP)

Sukob policije i demonstranata u blizini Psaradesa

Grčka policija suzavcem je sprečila grupu demonstranata koji su pokušali danas da ometaju potpisivanje sporazuma između Grčke i Makedonije o imenu. Kako prenosi agencija MIA, kordon policije bio je postavljen oko sela Psarades na grčkoj strani Prespanskog jezera, gde je sporazum potpisan.

Kako se navodi, grupa građana gađala je policiju drvima i drugim predmetima, a policija je odgovorila upotrebom suzavca. Učesnici protesta nosili su transparente na kojima je pisalo „Makedonija je Grčka”. (Tanjug)