Ko nema pojma, ima stav

Posle razgovora sa Ivanom Velisavljevićem, na Krokodilovoj sofi, Mira Furlan ustaje i prolazi pored stepenika Amfiteatra ispred Muzeja Jugoslavije, dok joj ženski glas iz publike dobacuje: „Miro, Zagreb te voli!“. Odmah zatim čuje se i muški glas: „I Beograd!”.

Jer, Mira Furlan bila je nedavno u Indiji, gde je pratila put Gandija kao jedne od svojih zvezda vodilja, zatim u Amsterdamu, da bi sada došla u Beograd, na deseto, rođendansko, Književno regionalno okupljanje koje otklanja dosadu i letargiju, ili Krokodil. Posle nastupa Marka Vidojkovića i Zorana Kesića, i vrištećeg smeha u prepunom gledalištu, njen nastup napravio je taj poznati disonantni „krokodilski” šmek, bez suza, gde se stvarnost i umetnost reči sagledavaju kroz prizmu duhovite iščašenosti, ali i ozbiljnosti, u isti mah. Tako i Krokodil, po tradiciji, ukršta opuštene večeri čitanja i muzike, sa ozbiljnim tribinama o sudbini zajedničkog jezika u regionu i revizionizma u istoriji, ali i svojim humanim aspektom, koji već treću godinu podiže svest u javnosti o doniranju i transplantaciji organa.

U dokumentarnom filmu „Okrutni optimizam- Naših prvih deset godina“ prvi čovek festivala Vladimir Arsenijević primetio je da je možda najveći uspeh ovog događaja to što još uvek postoji. Pre početka manifestacije izjavio je da je književna povezanost u regionu gora nego pre deset godina. Ipak, atmosfera dva večernja susreta Krokodila bila je sjajna.