Ruski gas bi mogao da ubije partnerstvo EU i SAD

Dok Nemačka pitanje izgradnje „Severnog toka 2” smatra ekonomskim pitanjem, pokušavajući da ga oslobodi političkih primesa, Ukrajina upravo na političkom fonu pokušava sebi da obezbedi podršku kako ne bi ostala pusto ostrvo kojim bi ga učinilo potpuno izmeštanje ruskog cevovoda.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko „Severni tok 2” naziva politikantskim projektom koji je usmeren protiv Ukrajine, zbog čega on namerava da u Evropskoj uniji formira grupu za pritisak koja bi radila na zaustavljanju izgradnje novog gasovoda. Iako je Nemačka najviše zainteresovana za dupliranje cevovoda koji bi dopremao gas do njene teritorije, Porošenko je odlučio da pregovora upravo sa Berlinom, tvrdeći da će realizacijom novog cevovoda Ukrajina izgubiti gotovo tri milijarde dolara iz svog budžeta. To znači da bi novac Ukrajini mogao da nadomesti gubljenje dosadašnje bitne uloge u energetskoj bezbednosti.

Ukrajina je već tražila, a Nemačka podržala zahtev da se „Severni tok 2” gradi pod uslovom da se zadrži isporučivanje izvesne količine gasa iz Rusije preko Ukrajine. Rusija je pozitivno odgovorila na taj zahtev, ali samo ukoliko u Ukrajini politička situacija bude stabilna i Moskvi bude garantovano prevazilaženje zastoja u naplati zbog kog je već u sporu sa Kijevom.

Porošenko je pozvao EU da uspostavi međunarodni konzorcijum za upravljanje državnim gasnim sistemom Ukrajine, ali je izneo i uslov za to – da se zaustavi izgradnja „Severnog toka 2”. Zahtev je maksimalistički, ali se čini da je pomalo i zakasneo.