Josip protiv Josifa

Kapetan i kormilar broda svetskog komunizma, nemilosrdni diktator na ogromnim prostranstvima Sovjetskog Saveza i jedan od velikih pobednika Drugog svetskog rata, Josif Visarionovič Džugašvili Staljin, punih trideset godina bio je i neprikosnoveni, prvi i jedini kadija i sudija u svetu proleterskog internacionalizma.

Pet godina pre nego što je umro, žestoko se 1948. okomio na vođu jugoslovenske revolucije Josipa Broza Tita i njegove najbliže saradnike. U završnici jedne režirane, državno-obaveštajne i ideološko-političke utakmice, čiji su poslednji minuti odigrani u Bukureštu 28. juna, pokazao je crvene kartone Titu, Milovanu Đilasu, Edvardu Kardelju i Aleksandru Rankoviću.

U Rezoluciji Informacionog biroa, objavljenoj pre sedam decenija, tražio je da pomenuta četvorica budu svrgnuti i za svagda izbačeni s državne i političko-partijske scene Jugoslavije, s terena evropskog i svetskog komunizma. Zahtevao je da budu primerno kažnjeni zbog navodne izdaje teorijskih postavki i prakse marksizma-lenjinizma.