Samo me galeb nije izdao

Udbe nema, a ja sam ostario. Dakle, mogu da pričam, kaže advokat Božidar Boško Vulović, paleći cigaretu. Na zidu njegovog stana je slika Golog otoka. Tirkizno more i kameno ostrvo koje je Tito pretvorio u pakao tokom obračuna sa Staljinom. Pre hapšenja, Vulovića politika nije zanimala, ali je na Golom otoku postao komunista. Tita smatra mangupom, a Aleksandra Rankovića običnim seljačetom.

– Svet se danas nalazi na raskrsnici i samo je pitanje hoće li se iz globalizma skliznuti u fašizam ili komunizam – smeje se najmlađi golootočanin, verujući da će njegova ideja konačno pobediti. Ali, on ne bi želeo da to bude komunizam ni Tita ni Staljina.

Kao što čovek diše ili pije vodu, on mora da bude zaposlen i živi od svoga rada. To je njegova ideologija. Ne govori Vulović uzalud o vodi. Žeđ ga je progonila na Golom otoku jer su kažnjenici dobijali tri decilitara vode dnevno. Do pre 10 godina nije mogao da zaspi dok pored sebe nema flašu vode. Lekari su odavno prestali da analiziraju njegovo zdravlje jer posle mučenja koje je doživeo ne mogu da shvate kako uopšte diše. On ne odustaje. Pali još jednu cigaretu, sipa nam lozu i seća se.