Nova fasada na zdanju Univerzitetske biblioteke

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, koja je dva meseca bila zaklonjena skelama i zastorima, dobila je novi sjaj. Na arhitektonskoj lepotici na Bulevaru kralja Aleksandra završeno je renoviranje blizu 3.000 kvadratnih metara fasade i sređivanje dekorativnih elemenata, a radovi su finansirani iz donacije ambasade SAD u okviru programa „Ambasadorov fond” za očuvanje kulturnog nasleđa.

Univerzitetska biblioteka je druga po veličini i značaju bibliotekarska ustanova u prestonici. Poreklo vodi od biblioteke Liceja Kneževine Srbije. Inicijativa za podizanje zgrade za smeštaj ovog vrednog knjižnog fonda potekla je od Mabel i Slavka Grujića, izaslanika Kraljevine SHS u Vašingtonu. Oni su se obratili Karnegijevom fondu za međunarodni mir namenjenom za pomoć zemljama opustošenim u ratu.

Kako se navodi u hronikama, materijalna sredstva uvećana su i državnim kreditima, kako bi se izgradila veća biblioteka za potrebe Univerziteta, a srpska i jugoslovenska prestonica poklonila je zemljište. Izgradnja je trajala četiri godine, a biblioteka je svečano otvorena 24. maja 1926. godine na dan svetih Ćirila i Metohija. Palata knjige, izvedena prema projektu arhitekata Dragutina Đorđevića i Nikole Nestorovića, predstavlja značajno ostvarenje akademizma u srpskoj međuratnoj arhitekturi.

U vestibilu zdanja postavljena je bista Endrua Karnegija, koju je biblioteka dobila od uprave njegove zadužbine, a prema Karnegiju je nazvana i ulica koja se spušta pored ovog zdanja. Današnji naziv biblioteka, koja pripada zaštićenim spomenicima kulture, dobila je 1946. povodom proslave stogodišnjice rođenja Svetozara Markovića.