Nije lako biti mlad u Srbiji

Kao i svi univerziteti u Srbiji i Univerzitet u Beogradu se ove godine suočava sa smanjenim brojem potencijalnih brucoša. Ukupan broj prijavljenih za sve studijske programe sada ne prelazi 18.500, a lane ih je bilo oko dvadeset hiljada. Taj pad je, s obzirom na demografska kretanja, očekivan, kao što je očekivano i najveće interesovanje za upis na Elektrotehnički fakultet, na FON, na Matematički (Informatika), na Stomatološki, i na Psihologiju na Filozofskom fakultetu. Poslednjih godina raste i interesovanje za Mašinstvo, a uočava se blagi porast broja upisanih i na druge fakultete tehničkih i prirodnih nauka.

Dr Ivanka Popović, profesorka na Katedri za Organsku hemijsku tehnologiju Tehnološko-metalurškog fakulteta, nedavno izabrana za novog rektora Univerziteta u Beogradu, s pažnjom prati aktuelni prijem novih brucoša, ali ovih dana ispituje i njihove starije kolege na TMF-u, jer ispitni rok je u toku. Razgovaramo u pauzi ispita.

Vi ste posle izbora na mesto rektora pomenuli potrebu za preispitivanjem bolonjskog sistema u našem visokom školstvu, što je izazvalo pažnju javnosti i zbog mnogih dosadašnjih kritika ,,Bolonje”...

Srbija je usvojila ,,Bolonjsku deklaraciju” 2003, prošlo je mnogo godina od primene tih novih principa i mislim da je vreme da pogledamo koliko smo naše studijske programe zaista promenili, a šta je bilo samo deklarativno. Ali i nezavisno od tog vremena koje je iza nas, ako imamo u vidu savremene vidove nastave, koji forsiraju timski rad, samostalan rad studenata i slične stvari, mislim da treba da analiziramo naše studijske programe. Pogotovo što se uskoro otvara novi krug akreditacija, što je idealna prilika da naše studijske programe učinimo boljim. Ništa, dakle, u tom predlogu nije revolucionarno nego sam samo iskazala potrebu da napravimo presek stanja i utvrdimo kako dalje.