Između Hansa i Alije

Ukoliko se setimo filma „Moja velika mrsna pravoslavna svadba”, koji je tako dirljivo i zabavno opisao život Grka u Americi, sa svim onim urnebesnim nesporazumima kakvi nastaju u sudaru dve kulture, tada je dovoljno da zamislimo Nemačku umesto Amerike i Turke umesto Grka – pa da dobijemo ništa manje živopisne scene „Jednog Hansa sa ljutim sosom” koji je snimljen po istoimenoj knjizi Hatidže Akin, nemačke književnice, novinarke i aktivistkinje turskog porekla.

Porodica mlade (ali ne više toliko mlade) novinarke – jer je reč o nekoj vrsti autobiografije – okupila se u njenom berlinskom stanu da najzad upozna budućeg zeta Hansa. Tu su otac, majka, tri sestre i brat, tu je gomila domaćih gurmanluka na stolu – uključujući, naravno, burek, baklave i punjene patlidžane, tu su (doduše samo imaginarni) predstavnici anadolskog sela iz kojeg se porodica doselila u Nemačku, tu su sve one patrijarhalne predrasude odatle donete u srce „razuzdane” Evrope... Samo Hans nikako ne dolazi.

– Ovo sam ime odabrala jer je tipično tursko ime za Nemca, simbolizuje sve ono što došljaci iz Turske vide u ovdašnjim muškarcima: pouzdanost, stabilnost, lepo vaspitanje... Nedostaje jedino strast, i to je taj „ljuti sos” koji bi sve začinio – objašnjava Hatidže Akin naslov svog prvog romana (iz 2005) nakon kojeg je, tri godine kasnije, usledio „Alija za desert”. Alija je. pak, uobičajeno nemačko ime za „opasnog” Turčina, on je u ovoj knjizi, međutim, sasvim drugačiji, naprosto sladak. U njenoj trećoj knjizi, „Poljubiću te, Kismete” (2013) tema se menja, tu se Hatidže bavi svojim povratkom u Tursku i situacijom koju tamo zatiče.