Blizanci ključ za genetske tajne

Novi Sad – Bliznakinje Slađana i Svetlana (45) iz okoline Novog Sada igrale su u dve odvojene prostorije uporednu igru na računaru. Zvuk u slušalicama bio je znak za onog ko gubi u igri. Ali kada bi jedna pobeđivala, druga bi čula jako neprijatan zvuk i mislila je da joj sestra to namerno radi. One su na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu učestvovale u istraživanju o blizancima, a, kako su ispričale za „Politiku”, posle su im rekli da je to sa zvukom bila nameštaljka da bi se videlo kako jedna reaguje kad misli da joj druga smešta.

„Bila je poenta da se vidi da li ću ja sad početi da se svetim, pa ću i ja njoj da uradim nešto tako grozno”, objašnjava uz osmeh Slađana Tapavica iz Kaća. Ona je s identičnom sestrom Svetlanom Bojinović iz Petrovaradina, juče u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu, prisustvovala prvom Danu blizanaca, priređenom u čast svih dosadašnjih učesnika studije. Njima su dodeljeni sertifikati o zigotnosti zasnovani na molekularnoj analizi DNK, koja pokazuje da li su jednojajčani, dvojajčani ili možda poluidentični.

Blizanci su dragoceni za nauku, kaže profesorka novosadskog Filozofskog fakulteta dr Snežana Smederevac. Na Odseku za psihologiju rukovodi projektom „Nasledni, sredinski i psihološki činioci mentalnog zdravlja”, koji je prva istraživanja u Srbiji o blizancima počeo 2011. godine. Kasnije, 2014, tu je osnovan i Centar za bihevioralnu genetiku i jedinstveni registar blizanaca u Srbiji u kome je oko 1.000 parova, a do sada je na osnovu dobrovoljnosti ispitano 530 iz Novog Sada, Beograda, Niša, Zrenjanina, Novog Pazara... Istraživači Centra pokušavaju da odgovore na savremena pitanja nauke, kao što su, po rečima dr Smederavac, udeo gena i sredine u intelektualnim sposobnostima, u osobinama ličnosti, zdravstvenim manifestacijama, u načinu adaptacije na okruženje...