Gušterska balada o Pivki

Ko nije jeo mesni narezak star dvadesetak godina, a onda se zaslađivao napolitankama i zalivao ih pivom, taj ne zna šta je gurmanski urnebes. Ali u JNA je ta gozba bila vrhunac hedonizma. Predosećate još jednu vojničku priču, lažniju od lovačke? Na dobrom ste tragu. Simptomi tog hroničnog poremećaja su nostalgično zapomaganje o prošlim vremenima kada smo, kao dečaci, odlazili u kasarne širom stare Juge.

S vremena na vreme, objavljuju se istraživanja o tome da li su Srbi za vraćanje služenja obaveznog vojnog roka ili ne, pa krenu analize da li bismo da ponovo ogrnemo militaristički šinjel ili smo se konačno pretvorili u seka-perse. Zapravo je ta dilema lažna, naročito za generaciju koja je služila sredinom osamdesetih. Ta Vojska nije bila u stanju da odbrani ni zemlju, a naročito sebe samu.

Nekada snažna armija pretvorena je vremenom u ustanovu vaspitnog tipa koja je trebalo da u generacijama rođenim tokom uspona mekog socijalizma, sredinom šezdesetih godina, očuva tradicije bratstva i jedinstva i posttitoističkog sistema koji je lutao u prostoru i vremenu. Berlinski zid je napukao, kult ličnosti maršala koji se preselio na onaj svet održavan je na veštačkom disanju, a kasarne su bile samo na prvi pogled mesto za smeštaj oružanih snaga.