Značaj Beogradskog kongresa 2018.

Jezik je najistrajnija brana od opsena i himera koje vrebaju na slabog i uplašenog čoveka u savremenoj civilizaciji. I pored svih digitalnih revolucija, jezik je još uvek najmoderniji priziv duhovnosti u čoveku, najmoćniji prag odbrane od zla i pošasti u svetu. Jezik je spona između priče i života. Susreti u jeziku su suštastveni susreti koji odgonetaju najtamnija pitanja čovekovog bivstva i njegove, često tragične sudbine.

Beograd će postati poprište takvih susreta u jeziku, na XVI međunarodnom kongresu slavista u Beogradu od 20. do 27. 8. 2018.

Kakav je značaj Beogradskog kongresa, u svetlu činjenice da se međunarodni kongresi slavista, s prekidima, održavaju još od Prvog kongresa slovenskih filologa 1929. u Pragu?

Najpre, treba istaći da je Beograd uvek imao više nego značajnu ulogu u svetskom slavističkom pokretu. U arhivama slavističkih kongresa zabeleženo je da je 28. septembra 1934. godine, na Drugom međunarodnom kongresu slavista, u auli Jagelonskog univerziteta u Krakovu provedeno kongresno plenarno zasedanje, kojem je predsedavao Pavle Popović (Jugoslavija). Između dve kandidature, Sofije i Beograda, određeno je da Beograd bude domaćin Trećeg kongresa 1939. Akademik Aleksandar Belić, tadašnji predsednik SANU, godine 1939. uspešno je sproveo pripreme za održavanje Trećeg kongresa slavista u Beogradu. Kongres, međutim, nije održan zbog izbijanja Drugog svetskog rata, mada su kongresni materijali već bili odštampani.