Stvarno ga nije briga

Donald Tramp još nije ni krenuo na samit NATO-a i u zvaničnu posetu Britaniji, a njegovi politički protivnici u medijima i među liberalnim elitama već govore o evropskom putu kao o fijasku veka, pri čemu se u scenarijima katastrofe bezmalo tvrdi da će američki predsednik opsovati lidere savezničkih zemalja, a engleskoj kraljici opaliti šamar.

Protiv njega se vodi kampanja bez presedana – tu su lične uvrede, poređenja sa nacistima i performansi u kojima njegovi neistomišljenici protestuju uspinjući se uz Kip slobode i izbacuju njegove saradnike iz restorana. Politika protiv američkog lidera svela se na ponavljanja da je on površan, glup, čak i lud, bez koncentracije da odgleda i crtać, a kamoli da uradi bilo šta što zahteva mentalne kapacitete. Da u ovom pristupu nešto ne valja, govori i to što je njujorški milijarder ove sedmice dočekao drugi Dan nezavisnosti u Beloj kući, a po računici oponenata dosad je sto puta morao da bude opozvan. Nevolja za demokrate je što njihova taktika ne samo da nije delotvorna već izgleda i da je kontraproduktivna. Povrh svega, iako se poručuje da je Tramp budalast, sve je jasnije da njegova vladavina uopšte nije sprdnja i da on ozbiljno ostvaruje svoj naum, dok progresivna Amerika ne zna kako da se izbori s tim.