Izazovi obnove Narodnog muzeja

Od 1903, kada je izgrađeno, pa do danas, osim što je promenilo nekoliko namena pre nego što je finalno ugostilo Narodni muzej, zdanje na Trgu republike – od pre dve nedelje ponosno opet puno publike – dograđivano je i rekonstruisano pet puta. Nakon ovog poslednjeg poduhvata trebalo bi da budemo mirni barem trideset godina, kaže Aleksandra Šević, arhitekta konzervator, viši stručni saradnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Ova institucija bila je uključena u komplikovan deo posla obnove fasade i enterijera budući da je sam objekat kategorisan kao spomenik kulture od velikog značaja, a nalazi se i u području oko Knez Mihailove ulice, koje ima status celine od izuzetnog značaja. Ona lično vršila je nadzor nad izvođenjem radova, u čemu je sarađivala sa koleginicom Ksenijom Ćirić, istoričarkom umetnosti, višim stručnim saradnikom Zavoda.

Osim što su izazov tokom kojeg ne bi trebalo povrediti zatečeno stanje, ali ga je potrebno unaprediti i vratiti ono što nedostaje, ovako obimne aktivnosti uvek nešto novo otkriju stručnjacima. Tako je bilo i u ovom slučaju, o čemu nam dalje priča naša sagovornica.