Od Bajage do pesama sa Kosmeta

Fin džez klub u Nju Orleansu. Gosti opušteno sede, ćaskaju i pijuckaju piće, dok sa scene, između kolutova dima, dopiru melanholični i zavodljivi zvuci džeza pomešani sa još nekoliko muzičkih stilova.

Deo atmosfere koji se može osetiti u postojbini džeza prohujao je nakratko i oazom u centru naše prestonice, u ušuškanoj bašti SKC-a, odakle su se ka Slaviji i Terazijama razlivali zvuci gitare, saksofona, bubnjeva... U prostoru skrivenom od vreve ulica Kralja Milana i Resavske, u okviru „Belefa” nastupila je Lena Kovačević, jedan od talentovanijih vokala i kompozitora mlađe generacije.

U muzičkom koferu koji je pred publikom Lena otvorila sa svojim kolegama na sceni bilo je džez stvarčica, ali i pop i tradicionalnih detalja, mešavine stilova koja se možda najbolje može osetiti u njenom poslednjem singlu „Café”.

Na muzičko krstarenje imaginarnim prostranstvima svoje goste u SKC-u Lena je povela pevajući obrade Bajaginih pesama kao što su „220 u voltima”, „Jer ti se ljubiš na tako dobar način”, „Dobro jutro, džezeri”… Putovanje je obuhvatilo Lenine albume, ali i tradicionalne pesme poput onih sa Kosova i Metohije, kao i numere čuvenog boema Tome Zdravkovića. Iako sve ovo naoko izgleda toliko različito da se ne može naći zajednička nit, Lena i njeni saradnici su majstorski vešto i najsumnjičavije uverili da nije baš tako. U svim tim pesmama, koje potiču iz različitih muzičkih žanrova, publika je podjednako uživala. Sve ove numere objedinili su podjednako dobro, gotovo filigranski precizno urađeni novi aranžmani koje je pred publiku neumorno i s lakoćom donosio Lenin raskošan vokal.