Moskva nema šta da izgubi

„Za mene, Vladimir Putin je pre svega – konkurent”, napisao je uoči današnjeg susreta sa ruskim predsednikom u Helsinkiju njegov američki kolega Donald Tramp. Prvi čovek SAD, uvek spreman da „otvori dušu na ’Tviteru’”, bio je dodatno precizan: „Imati dobre odnose sa Rusijom, Kinom ili bilo kojom drugom zemljom svakako je pozitivno, a nikako loše”.

U stvarnosti, međutim, nije sve tako idilično. Naime, dok gost iz Amerike ne krije šta očekuje i šta će tražiti od svog sagovornika, pitanje je: šta je druga strana spremna da ponudi, gde da odstupi.

Kakvu agendu donosi Putin, i u kojoj tački bi, eventualno, mogli da se sretnu interesi dve moćne države.

No, krenimo redom. Prvo sa čime će američka strana morati da se suoči jeste činjenica da Rusija pitanje statusa Krima, inače toliko „trošeno” u SAD i uopšte Zapadu, jednostavno, smatra – okončanim. O tome razgovora niti će biti, niti mu ima mesta. Takođe, kada je već reč o ovoj bivšoj sovjetskoj republici i problemima koje ista ima u Donbasu, eventualno razmeštanje međunarodnih mirovnih snaga na liniji sukoba tamošnjih pobunjenika i armije pod komandom Kijeva moguće je opet uz isključivu saglasnost Moskve, samo u obimu koji u Kremlju prihvate i na liniji direktnog razdvajanja, a nikako duž cele rusko-ukrajinske granice.