U Srbiji se trenutno vodi 2.000 stečajnih postupaka

Pokretanje stečaja u „Azotari” neizbežno je jer su dugovi premašili vrednost kapitala. Za radnike ove pančevačke fabrike, koji štrajkuju, kao i za mnoge druge, stečaj je sinonim za stavljanje katanca na firmu i odlazak na ulicu. Osim što ti postupci u Srbiji umeju da potraju deceniju ili dve, teško ih je ubediti da će preduzeće iz stečaja izaći oporavljeno. Malo je takvih firmi kod nas koje su prošle kroz reorganizaciju i započele novi život.

Po završetku stečajnog postupka, jedna od najvećih fabrika azotnih đubriva i azotnih jedinjenja u regionu biće ponuđena na prodaju, što će omogućiti da novi vlasnici ponovo organizuju proizvodnju, na efikasniji način i bez opterećenja starim dugovanjima, najavio je Aleksandar Antić, ministar energetike. Kome će i kako „Azotara” biti ponuđena – nije poznato.

Dugovi pančevačke fabrike iz godine u godinu samo su se gomilali. U ovom trenutku iznose oko 200 miliona evra, a najveći deo je prema „Srbijagasu”.

Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa”, rekao je nedavno da se sa računa „Srbijagasa” u poslednjih 10 godina u „Azotaru” slilo 450 miliona evra. Obaveze fabrike dvostruko su veće od vrednosti celokupne imovine, koja je procenjena na oko 100 miliona evra.

Ljubodragu Saviću, profesoru Ekonomskog fakulteta, pokretanje stečaja izgleda kao logičan i nužan epilog. Podseća da je u sličnoj situaciji bio i hrvatski „Agrokor”, a to što je zapošljavao više od oko 60.000 radnika nije ga spasilo stečaja.