Šetnja beogradskim ulicama

U jezičkoj grupi na internetu pročitali smo komentar: „Poznati komičar Čarli Čaplin u Beogradu ima tri ulice, koje su napisane na tri načina: Ulica Čarli Čaplina, Ulica Čarlija Čaplina i Ulica Čarlia Čaplina”, kao i tvrdnju da postaje table s imenima ulica: „Đure Jakšić 5” i „Šumadiski trg”.

Ovde su se potkrale tri vrste grešaka – jedna se tiče promene stranih muških imena, druga promene domaćih muških prezimena na -ić i treća pisanja slova j.

Strana muška imena često u svakodnevnom govoru nalazimo nepromenjena. Kao što u jednom od gore navedenih primera stoji Ulica Čarli Čaplina, tako neretko čujemo: novi film Bred Pita, ćerka Majkl Džeksona, vicevi o Čak Norisu, borba Novaka i Fabio Fonjinija. Međutim, imena stranog porekla treba uklapati u morfološki sistem našeg jezika, što znači i menjati ih po padežima odgovarajuće imeničke vrste – u navedenim primerima kao imenice muškog roda: Ulica Čarlija Čaplina, novi film Breda Pita, ćerka Majkla Džeksona, vicevi o Čaku Norisu, borba Novaka sa Fabiom Fonjinijem.

Domaća muška prezimena na -ić menjaju se takođe kao odgovarajuće imenice muškoga roda. Zato se može reći samo Ulica Đure Jakšića. Napisano kako je rečeno da stoji – Đure Jakšić značilo bi da je Đura ženska osoba, jer se uz ženska imena „muška” prezimena ne menjaju: Đura Jakšić je sin Hristine Jakšić i paroha Dionisija Jakšića.

Kad je reč o promeni prezimena, odgovorićemo i Mariji Marković, čitateljki iz Beograda: Da li se kaže: „Dodeljena je diploma Marku Marinkovu” ili „Dodeljena je diploma Marku Marinkov”?

Prezimena na -ov uz muška imena obavezno se menjaju. Dakle: Dodeljena je diploma Marku Marinkovu. Ovde se, međutim, javlja još jedna nedoumica – da li se kaže „s Markom Marinkovom” ili „s Markom Marinkovim”?

Prezimena na -ov u srpskom, a i u drugim slovenskim jezicima, po poreklu su prisvojni pridevi, ali su se s vremenom poimeničili i danas su imenice muškog roda. Norma preporučuje da se ova prezimena menjaju po imeničkoj promeni, npr.: Razgovarao sam s Marinkovom, Veselinovom i Ivkovom; Šetao sam se s Popovom; Idi za Jovinom. Pod uticajem sredina u kojima su ovakva prezimena česta, a u kojima je u upotrebi pridevska promena, norma je prihvatila i ovu promenu. Tada ona u vokativu ostaju bez nastavka: gospodine Popov, Vasiljev, Glišin, Milin, a u instrumentalu imaju nastavak -im: s Popovim, Glišinim. U genitivu i dativu uvek je imenička promena: uzmi od Popova (kao od pustolova, iz speva), a ne od Popovog (kao od dobrog).

I, na kraju, da ispravimo još jednu nepravilnost koja se potkrala u nazivima ulica, a to su natpisi: Ulica Čarlia Čaplina i Šumadiski trg. Trebalo je napisati: Ulica Čarlija Čaplina i Šumadijski trg.

Sonant j je vrlo nestabilan glas i u nekim položajima u reči (pre svega između dvaju samoglasnika, a naročito kad je jedan od njih i) vrlo slabo se čuje. Pravopis i norma određuju gde će se pisati. Norma nalaže da se u grupi -ia- ono uvek piše. Zato ulica nosi naziv Čarlija Čaplina.

J se uvek piše i kada je ono strukturni deo osnove. Zato što postoji u osnovnoj reči Šumadija, ostaje i u izvedenoj – šumadijski.