Nema više ni korzoa, ni jablanova, ni lasta

Kragujevac – Bageri kopaju veliku rupu. Ruše baštu hotela „Kragujevac” u centru grada. Riju po sećanjima koja se snagom vulkanske erupcije, zajedno sa ogromnim grumenima zemlje što se bučno stropoštava u poređane kamione, probijaju kroz pore na telu. Bridi koža, znoj obliva čelo. Tu smo odrasli. Igrali se po vasceli dan, sve dok nam roditelji, kasno uveče, ne bi podviknuli s prozora visokih solitera. „Brane, dolazi kući!” Ta očeva naredba se nije mogla zanemariti. Napuštali bismo društvo, ali nismo bili tužni, jer smo znali da će se igra nastaviti sutra, posle slatkog sna koji je bio samo kratki predah između novih okupljanja oko hotela „Kragujevac”.

Ideja da se u centru grada podigne veliki moderni hotel, bar prema dostupnim zvaničnim podacima, promovisana je 1961. Pet godina kasnije, hotel „Kragujevac” je počeo da radi. Projektovala ga je Jovanka Jeftanović, koja je bila zadužena za urbanističku modernizaciju čitavog grada. U stvari, njegovog glavnog dela – centra.

Hotel je imao 89 soba sa 160 ležaja. Bio je visok osam spratova. Imao je restoran iz kojeg se ulazilo u salu iznad koje je pisalo – „Dansing bar”. Baš tako – „dansing bar”. Sedamdesetih godina prošlog veka...