Nastavnika za nemački nema dovoljno

Školsku godinu koja je za nama, u jeku male mature, zapečatio je i jedan „zastrašujući podatak” kako ga je nazvala Jasmina Đelić, načelnica Odeljenja rada školskih uprava u Srbiji. To je, kaže, činjenica da u ovdašnjim osnovnim i srednjim školama trenutno radi 457 nestručnih predavača, od kojih 133 predaje nemački jezik, a 48 engleski. Reč je o nastavnicima koji nemaju potrebno obrazovanje propisano pravilnicima Ministarstva prosvete, a Đelićeva je u javnosti naglasila da su podatke dobili od direktora i sekretara škola, pa smatra da ovim brojkama treba dodati bar još deset odsto. Ističe da je situacija najlošija u Zrenjaninu, a najbolja u Kragujevcu, gde nema nestručnih nastavnika, dok je u regionima gde se nastava obavlja na jeziku nacionalnih manjina čak polovina ukupnog nastavničkog kadra nestručna. Ovakav podatak naročito zabrinjava zbog činjenice da je bez poznavanja jezika i rada na računaru danas gotovo nemoguće pronaći posao.

Toga je očigledno svestan i Mladen Šarčević, ministar prosvete, koji je nedavno u javnosti takođe progovorio o ovoj temi i najavio da je jedno od dva prioritetna pitanja koja će rešavati Nacionalno akreditaciono telo hitno osnivanje katedre za germanistiku na Univerzitetu u Nišu. Ministar se, očigledno, vodi logikom da to znači i više nastavnika nemačkog jezika u srpskim školama. Šarčević je istakao da, „što se tiče nastavnog kadra, u školama u Srbiji postoje ozbiljni problemi za četiri predmeta, a to su matematika, fizika, informatika i strani jezik, pre svega nemački, koji je u ekspanziji”. On je najavio i „rešenja koja mogu biti brza i sa kojima se može krenuti od jeseni”, ali da će biti i dugoročnijih varijanti, koje će značiti popunjavanje učionica stručnim kadrovima.