Deo nas je uvek slobodan

Nije tako daleko vreme ratova iz devedesetih godina, kada je u Srbiji vojna policija mobilisala mlade ljude, presrećući ih na ulicama i u kafićima, da bi zatim bili deportovani na ratišta u Hrvatskoj i Bosni. To je vreme beznađa i haosa na koje opominje Vladimir Arsenijević u svom novom, trećem romanu tetralogije „Cloaca Maxima” nazvanom „Ka granici” (u izdanju „Lagune”). Prvi deo tetralogije „U potpalublju”, ovenčan NIN-ovom nagradom, nastao je pre više od 20 godina, da bi 1997. godine usledio drugi – „Anđela” (2016. objavljen je rimejk „Ti i ja, Anđela”).

Na nedavnom predstavljanju trećeg dela – „Ka granici”, u prepunom gledalištu Centra za kulturnu dekontaminaciju, i u razgovoru sa urednicom izdanja Jasminom Radojičić, Arsenijević je ukazao na to da se ne slaže sa učestalim poređenjima sadašnjeg trenutka sa dobom devedesetih.

– Sećanje na to vreme jako me potresa. Tada je dnevna štampa objavljivala spiskove poginulih u ratu u kojem nisu želeli da učestvuju, i koji prema zvaničnoj politici nije ni vođen. Svako poređenje sa takvim haosom nije etično i predstavlja primer „kratkog pamćenja”. Nama je potrebno emotivno razumevanje onoga što se dogodilo. Još uvek živim u tom vremenu, i dok sam pisao o njemu imao sam mučan osećaj u želucu. Za mene tada nije postojao život izvan te tragedije – objasnio je Arsenijević.