Komplikovano, ali izvodljivo

Neprimereni tvit poslanice SRS-a Vjerice Radete povodom smrti Hatidže Mehmetović, predsednice udruženja „Majke Srebrenice”, najoštrije su osudili svi u Srbiji, od predsednice srpskog parlamenta Maje Gojković, preko političara, do „običnih” građana, a poslanici DS-a pokrenuli su juče zahtev za njeno razrešenje sa funkcije potpredsednika Narodne skupštine. Razrešenje, tehnički, nije teško izvodljivo, ali je politički poprilično komplikovano, budući da se potpredsednici, po nepisanom pravilu, koje se do sada uvek poštovalo, biraju konsenzusom svih poslaničkih grupa.

Teško da postoji iko u Srbiji ko se nije upitao da li je moguće da bilo ko, a kamoli narodni poslanik, napiše tako nešto povodom nečije smrti. Prosto je neljudski reći: „Čitam umrla Hatidža Mehmetović iz udruženja biznismenki Srebrenice. Ko li će je sahraniti muž ili sinovi?!” Reč je o ženi kojoj su muž i dva sina stradala u Srebrenici, a da je i sama Radeta uvidela da je preterala svedoči to što je tvit, posle lavine negativnih reakcija, obrisala. No, šteta državnim interesima već je učinjena, bez obzira na to što je Maja Gojković brzopotezno reagovala saopštenjem u kojem je osudila postupak Radete istakavši da su njeni stavovi neprihvatljivi i ne odražavaju vrednosti koje zastupa srpski parlament.

Dan posle Gojkovićeve, pisanim saopštenjima oglasile su se opozicione stranke u srpskom parlamentu DS, LDP i LSV, koje traže ostavku ili razrešenje Vjerice Radete sa funkcije potpredsednika skupštine. DS, kako je saopšteno, pokrenuo je zahtev za Radetino razrešenje, što bi trebalo da znači da su demokrate počele da skupljaju potpise da bi predlog mogle i zvanično da dostave parlamentu na razmatranje. Zahtev za razrešenje potpredsednika može da podnese najmanje 30 poslanika, a DS ima 15. DS bi lako stigao do ovih 30 potpisa, ali nije baš lako skupiti 84 potpisa, koliko je neophodno da bi bila zakazana sednica na kojoj bi se o tome raspravljalo, budući da je parlament sve do prvog radnog dana u oktobru u vanrednom zasedanju. Ukoliko bi i to bilo obezbeđeno, bilo bi potrebno da za razrešenje glasa najmanje 126 poslanika. Sve navedeno je, može se tako reći, tehničko pitanje, ali u ovoj priči postoji i politički deo.