Ko je probudio uvoz iz zimskog sna

Ako bi neki ekonomista u dve reči morao da opiše šta je bio najveći problem srpske privrede u pretkriznom periodu to bi sigurno bili „blizanci deficiti”. Jedan minus bio je u budžetu, a drugi u spoljnoj trgovini. Ove godine jedan od te dvojice blizanaca dobro je zauzdan, jer je državna kasa u plusu, ali se drugi iznenada i naglo probudio, a to gotovo niko od kreatora ekonomske politike nije primetio. Reč je, naravno, o deficitu u spoljnoj trgovini.

U prvih nekoliko meseci uvoz je rastao brže od izvoza pa je na kraju maja dostigao čak 8,6 milijardi evra, što je rast od 11,1 odsto. Istovremeno, izvoz je porastao za svega 7,1 odsto i dostigao 6,5 milijardi. To je uticalo na povećanje deficita u spoljnoj trgovini, koji je na kraju maja iznosio dve milijarde evra. U odnosu na isti period prošle godine, to predstavlja povećanje od 430 miliona evra, što u procentima iznosi čak 26,2 odsto. Ko je probudio uvoz iz višegodišnjeg zimskog sna? Jer, od 2010. godine naovamo (sa izuzetkom 2011) uvoz je rastao sporije od izvoza, pa je deficit u spoljnoj trgovini značajno smanjen. Tako je, na primer, sa oko 17 odsto, koliko je iznosio 2010, godine na kraju 2016. smanjen na oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda. Da bi, zbog ubrzanja uvoza u drugoj polovini prošle godine, na kraju 2017. deficit povećan na 11,9 odsto.