Olga Danilović u moskovskom finalu

Olgu Danilović nije zaustavila serija uspeha u Moskvi. Nije stala ni kada je u polufinalu, protiv Anastasije Sasnovič, ispustila prednost od 6:2, 2:0. Izgubila je drugi set, pa nastavila u trećem punom snagom i ponovo povela sa 5:2.

Kada je dva puta zaredom propustila da servira za meč, a Belruskinja stigla do 5:5, svi su već mogli da zamisle danak neiskustvu sedamnaestogodišnje teniserke koja je prvi put u karijeri u polufinalu VTA turnira.

Toliko propuštenih prilika mora da se vrti po glavi, ali Olga je prekinula sa štetnim razmišljanjem i šampionski sve nadoknadila brejkom za 6:5 i servisom za gem nulom: 6:2, 5:7, 7:5, posle 2 sata i 20 minuta.

Od poraza u drugom kolu kvalifikacija i potom ulaska u glavni žreb kao „srećna gubitnica” – sa već kupljenom avionskom kartom za povratak – Danilovićeva ne prestaje sa čudima na terenu. Došla je kao 187. na svetu, a pobedila četiri protivnice iz prvih 100: najpre 83. Anu Šmidlovu, pa 49. Kaju Kanepi i onda priredila senzaciju turnira pobedom protiv prvog nosioca Julije Gerges, desete na VTA listi.

Retko se dešava da „ubice džinova” u tenisu prođu naredno kolo. Olgu, međutim, nije ponela senzacija, ni činjenica da igra sa „samo” 42. na svetu. Dominirala je tokom celog meča, čak i posle svih propuštenih prilika.

Novinare je najviše zanimalo šta je razmišljala i govorila sebi posle takvih propusta, s obzirom na izrazitu emotivnost i mladost:

– Da, vrlo sam emotivna. Moj trener Aleks Koreča mi je rekao jednu sjajnu stvar: „Šta god da uradiš, izbriši!”. To sebi govorim sve vreme. Šta god da uradim, a najčešće su to neke glupe greške, kažem sebi: izbriši, zaboravi. Moj tim uzima na sebe svu negativnu energiju, oni igraju sa mnom na klupi, mislim da brišu sve moje greške.

O pobedi u polufinalu nije govorila mnogo, primila je novi uspeh mnogo mirnije:

– Na početku meča je bilo vrlo toplo vreme. Služio me je ritern, znala sam da imam izuzetno čvrstog rivala. Kada je gubila u trećem setu zaigrala je sjajno, a ja sam na 5:5 dala sve od sebe. Drago mi je da hvale moju igru, ali ne pratim šta pišu o meni, nemam vremena za to, koncentrišem se na igru.

Glavna pitanja bila su vezana za današnje finale, iz mnogo razloga. Najpre zato što je prvo za Anastasiju Potapovu, kao i za Danilovićevu. U stvari, to je najmlađe finale godine, u kojem se sastaju dve vršnjakinje i dugogodišnje prijateljice, koje su u paru osvojile Orandž Boul, 2016. Još važnije za domaće novinare, Potapova je velika nada ruskog tenisa, a na turnir je stigla sa specijalnom pozivnicom .

– Šta da kažem o Anastasiji. Ona je moj prijatelj, znamo se oduvek, igramo zajedno od desete godine, mislim da je veoma dobar igrač. Danas me je publika podržavala, kao da igram kod kuće. Znam da će sutra biti drugačije, ali nadam se da ću imati svoje navijače.

Današnje finale u Moskvi predstavlja zaista veliki događaj za dve sedamnaestogodišnje teniserke, prve iz generacije 2001. koje će se boriti za jedan VTA trofej, ali i za mnoge druge. Srpski tenis je preko noći dobio igračicu koja pobeđuje najbolje. Već je u Moskvi drugi reket Srbije skočio za 60 mesta, do 127. Sada je najmlađa u tom delu svetske teniske hijerarhije. Svi su izgledi da će i svetski tenis danas prisustvovati rađanju novih šampionki.