Od mita i legende do zvanične potvrde

Zaista se dogodilo – zvaničnici SAD i Srbije su obeležili 100 godina od kada se na jučerašnji dan, 28. jula 1918. na Beloj kući zavijorila zastava Kraljevine Srbije, u znak počasti i poštovanja ukazanih herojstvu i stradanju srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Pre jednog veka, kada je odluku o tome doneo ondašnji predsednik SAD Vudro Vilson, njegov nalog je izgleda bio manje obojen politikom nego li današnje podsećanje na taj događaj.

U prilog ove tvrdnje govori već i to što je trebalo da prođe dosta vremena da se ne samo u srpskoj nego i u američkoj javnosti i politici uopšte prihvati kao nepobitno da se srpska zastava odista našla na jarbolu Bele kuće tog 28. jula 1918. godine.

Koliko mi je poznato, a uveren sam da ne grešim, o tome je prva najširu publiku obavestila „Politika”, 17. juna 2007. Tada je naš list nekoliko strana „Teme nedelje” posvetio obeležavanju 125-godišnjice diplomatskih odnosa Srbije i SAD, čiji je poslanik Judžin Skajler, 10. novembra 1882. predao akreditive kralju Milanu Obrenoviću.

Moj predlog da se nešto napiše na temu srpske zastave koja se zavijorila na Beloj kući 28. jula 1918. i podseti na ono što je tome prethodilo u redakciji je 2007. naišao na neku vrstu blage neverice, da ne kažem podozrivosti, što možda i nije bilo čudno.

Pre jedanaest godina tragovi o tom događaju, čija se stogodišnjica obeležava ovih dana, nalazili su se, koliko znam, jedino u knjizi „Sjedinjene Američke Države i Srbija 1914–1918”, duboko potkovanom istraživačkom radu dr Ubavke Ostojić Fejić, koja je svoju studiju zasnovala na konsultovanju niza arhivskih izvora prvog reda.