Ako nema osećanja nema ni poezije

Iz zbirke u zbirku Zvonko Karanović pronalazi nove poetske izraze, nove tematske izazove i slike poetskih svetova, a umnožavajući emocije i likove svoje poezije kao da se poigrava linearnim strukturama ovog književnog roda. U svojoj novoj knjizi „Iza zapaljene šume”, u izdanju LOM-a, koja nalikuje na šetnju kroz „kodirani kosmopolitski luna-park”, još jednom uverava u vizuelnu i zvukovnu snagu svog stvaralaštva.

Apači iz plemena Čikava za svet kažu „šuma”, misao je koja otvara vašu novu poetsku zbirku. Njena realnost je apokaliptični post-svet, stvarnost na granici sna i života?

Vremenska ravan zbirke je smeštena u blisku budućnost, i Bob Dilan i Džulijan Asanž su još živi, kao i potreba za dobrom poezijom koju jedna od junakinja citira, a druga tetovira na ramenu. Epigraf zbirke o svetu kao šumi u tesnoj je vezi s naslovom. Ako svet „gori”, šta ostaje posle i iza njega? Da li postoji utočiše koje stihija ne može da dosegne? Da li je to umetnost? Vera? Seks? Gde su prostori humanosti? Da li postoji mesto za poeziju? To su bila pitanja od kojih sam počeo. Tako je nastao hotel visoko u planini, kako sam zamislio to sigurno, povlašćeno mesto spasenja, ka kome idu junaci knjige. Ali, planinski putevi su neosvetljeni, uspon je strm, na putovanju se događaju nepredviđene stvari i potrebno je mnogo upornosti kako bi se dospelo tamo.