Kako su Pričinovčani oteli crkvu Tabanovčanima

Mačvanski Pričinović – Nedavno je diplomirani inženjer elektrotehnike Slobodan Lolić, penzionisani rukovodilac „Elektroprivrede Srbije” u Beogradu, a rođen u Mačvanskom Pričinoviću, objavio knjigu kako se u njegovom rodnom selu pre 150 godina gradilo zdanje pravoslavne crkve. Knjiga je puna bogatih podataka iz kojih se vidi život u doba dinastije Obrenovića. Srbija se u to vreme nije potpuno oslobodila turskog uticaja. Sela su imala u proseku od 20 do 50 kuća, a retko koja stotinu i koju više. Takvih je bilo nekoliko samo u Mačvi i dolini Velike Morave. Retko je koje selo tada moglo samo da gradi crkvu. Bio je običaj da se udruži više njih, pa crkvu sagrade negde na poljani čija je lokacije približno bila jednako udaljena od svakog sela.

Meštanima Mačvanskog Pričinovića i susednog Tabanovića bilo je dojadilo da idu u zajedničku crkvu, u ataru sela Drenovca koja je još služila za sela Ševarice i Štitar, pa su odlučili da svako selo za sebe gradi bogomolju. U isto vreme 1861. godine podnose molbu srpskom knezu Mihailu Obrenoviću da im se odobri gradnja crkve. Meštani Tabanovića su bili nešto brži sa dostavljanjem molbe u kojoj su napisali sve što je bilo potrebno kad se obraća Njegovoj Svetlosti Knjazu Srbskom. Međutim, kad su predali molbu, rekli su knezu da imaju skoro sav materijal za crkvu. Veruje se da su Tabanovčani obećali kako će njihova crkva koristiti i susednom selu Mačvanskom Pričinoviću. Valjda su računali kad oni dobiju dozvolu, Mačvanski Pričinović neće dobiti. Tad bi usledilo da pop kupi prilog i u jednom i u drugom selu za podizanje hrama.