Pero zamenili puškom

„Dva brata Ribnikara prolili su svoju krv kao oficiri za istu stvar za koju su prolili svoj znoj kao novinari.” Ova rečenica Jovana Dučića najbolje sažima istorijsku ulogu Vladislava i Davorina (Darka) Ribnikara.

Dvojica intelektualaca školovanih na Sorboni i u Berlinu najpre su se upisala u povest srpskog žurnalizma pokretanjem „Politike” – prvog lista u Srbiji koji je odvajao „politiku od klevete, pogane dosetke od kulturnih sredstava borbe, šarlatansku retoriku od naučne argumentacije”, kako zapisa Dučić. A kada je pero trebalo zameniti puškom, obojica su iskazali hrabrost, boreći se najpre u oba balkanska rata, gde su i ranjavani – Vladislav na Jedrenu, a Darko na Kumanovu.

Iz trećeg oružanog sukoba u koji su otišli za tri godine – do tada najvećeg, Prvog svetskog rata – nisu se vratili. Stradali su kao rezervni pešadijski kapetani u borbama na frontu u zapadnoj Srbiji. I to – dan za danom.

Vladislav Ribnikar (1871–1914) rođen je u Trsteniku 1871. godine. Školu je pohađao u Jagodini i Beogradu, gde je studirao istoriju i filologiju na Filozofskom fakultetu (1888–1892), da bi potom magistrirao na Sorboni i otišao na Humboltov univerzitet u Berlinu kao državni stipendista. Majski prevrat 1903. ga je odvratio od dovršetka doktorske disertacije i podstakao da se vrati u Srbiju. Po povratku je založio svu svoju imovinu, nagovorio bratovljevu taštu da stavi imanje pod hipoteku, oca da uzme kredit, prikupio deset hiljada dinara i pokrenuo „Politiku”.