Komplikovane i skupe bankarske usluge

Poreski sam obveznik opštine Kotor, Crna Gora. Predusretljivošću Poreske uprave, rešenja mi dostavljaju godišnje, na adresu u Beogradu.

Uvažavajući svoje klijente, iz Poreske uprave Kotor su me poučili da objedinim iznose za porez i za boravišnu taksu, kako ne bih plaćao dve provizije, a da će oni raspodeliti odgovarajućim službama, kada uplata pristigne. U filijali Komercijalne banke, u kojoj sam vlasnik dve štedne knjižice, od kojih je jedna po osnovu primanja dela penzije iz inostranstva, u Ulici cara Dušana  u Beogradu, popunio sam formular. Pored ostalog, morao sam da unosim lični identifikacioni broj, adresu stanovanja i brojeve telefona. Osim toga, fotokopirali su i zadržali rešenja o porezu, s podacima o tome gde se nepokretnost nalazi. Da bih ilustrovao koliko je to delikatno, ističem da mi je ova nepokretnost u Kotoru svojevremeno bila nasilno zaposednuta.

Zaštitnik građana iznosi stav da banke i druge uslužne ustanove ne bi trebalo da uzimaju od građana identifikacione brojeve i druge osetljive lične podatke.

U banci nisu prihvatili nalog za uplatu zbirnog iznosa, već sam morao odvojeno da platim iznos za boravišnu taksu, pri čemu su mi ovaj iznos naplatili uz proviziju od 8,40 evra, što je blizu trećine iznosa transakcije. Još je apsurdnije što nisu prihvatili dokumenat Poreske uprave, s rukom dodatim iznosom za ovogodišnje povećanje boravišne takse, mada je u pitanju parafirani zvanični dokument.

Uplatio sam iznos umanjen za sedam evra, i tako Poreskoj upravi ostao dužan, zašta će mi verovatno zaračunavati zatezne kamate! Iz Poreske uprave Kotor su potvrdili da oni i iz drugih država primaju uplate na način kako su meni savetovali, te da mi jedino preostaje da promenim banku.

Usuđujem se da mislim da ovakvo postupanje banke ne doprinosi sprečavanju pranja novca i švercovanja deviza.

Verujem da je država sistemski rešila promet plaćanja sa inostranstvom na način da je obezbeđen slobodan protok novca, kako i dolikuje kandidatu za prijem u Evropsku uniju. U tom uverenju i pišem ovo pismo.

Miroslav Sredanović,
Beograd