Ima li impresivan rast BDP-a rok trajanja

Za ministra finansija Sinišu Malog rast od 4,5 odsto u prvom polugodištu je impresivan, a za premijerku Anu Brnabić fantastičan. Može li ta fantazija da potraje do kraja godine? Ili još bolje, da li je ova impresija održiva na srednji rok? Pogotovo, ako se zna da je taj rast, dobrim delom i posledica prošlogodišnje niske baze. Odnosno oporavka tri sektora: energetike, poljoprivrede i građevinarstva.

Za ekonomiste, nema dileme. Do kraja godine rezultat će svakako biti bolji od plana, jer Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije očekuju rast bruto domaćeg proizvoda od 3,5 odsto. Ipak, rast iz prvog polugodišta od 4,5 odsto neće moći da se održi na tom nivou, već će u drugoj polovini godine doći do usporavanja privredne aktivnosti.

Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta, prognozira da će rast BDP-a na kraju 2018. godine iznositi četiri odsto. Rezultat iz drugog tromesečja još ne može da poredi sa zemljama regionu, jer za većinu ekonomija iz susedstva taj podatak nije objavljen.

Istina je da je u prvom tromesečju ostvaren najveći međugodišnji rast u prethodnoj deceniji. Tačno je i to da su u prvom kvartalu, prema podacima Evrostata, Srbija i Slovenija imale najveći rast u regionu (4,6 odsto). Ako se gleda cela karta Evrope, veći rast od nas imali su Irska (9,1), Turska (7,4) i Luksemburg (5,1).

Za Danka Brčerevića postoji, međutim, nekoliko razloga za to zašto taj rezultat nije zadovoljavajući.